Nova istraživanja: Ova biljka pojačava pamćenje, smanjuje anksioznost i štiti od Alchajmerove bolesti

Nova istraživanja sugerišu da ova biljka mogla poboljšati pamćenje, smanjiti anksioznost, pa čak i igrati zaštitnu ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti

Iako ga najčešće povezujemo sa pečenim krompirom ili mesom, ruzmarin ima dugu istoriju upotrebe u tradicionalnoj medicini. Danas nauka potvrđuje ono što se vekovima sumnjalo – ova biljka ima daleko širi efekat od samog poboljšanja ukusa hrane, pokazuju nova istraživanja.

Od antike do laboratorije

Veza između ruzmarina i pamćenja nije nova ideja. Još u staroj Grčkoj i Rimu, studenti su ga koristili za poboljšanje koncentracije i lakše pamćenje gradiva. Savremena istraživanja ukazuju da u tome ima istine: u jednoj studiji, ispitanici izloženi mirisu ruzmarina postigli su bolje rezultate u zadacima pamćenja od onih u neutralnom okruženju.

Kako deluje na mozak? Pre svega, stimuliše cirkulaciju, uključujući i onu u mozgu, što poboljšava snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama. Takođe ima smirujući efekat – neke studije pokazuju da njegov miris može smanjiti anksioznost i poboljšati san, što indirektno utiče na bolju koncentraciju i pamćenje.

Jedinjenja koja sadrži takođe igraju važnu ulogu. Jedno od njih, 1,8-cineol, sprečava razgradnju acetilholina, neurotransmitera neophodnog za učenje i pamćenje. Održavanjem njegovih nivoa, ruzmarin može pomoći u održavanju kognitivnih funkcija, posebno sa godinama.

Nova otkrića

Ruzmarin je bogat antioksidansima koji štite moždane ćelije od oksidativnog stresa, jednog od glavnih uzroka kognitivnog pada. Posebno je vredna pažnje karnozinska kiselina, snažno antiinflamatorno jedinjenje.

2025. godine, naučnici su razvili njegovu stabilniju verziju nazvanu diAcCA. U prekliničkim studijama, jedinjenje je poboljšalo pamćenje, povećalo broj sinapsi – veza između moždanih ćelija – i smanjilo nivoe proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću, kao što su amiloid beta i tau proteini.

Zanimljivo je da se diAcCA aktivira samo u upaljenim delovima mozga, što bi moglo smanjiti neželjene efekte. Studije na životinjama do sada nisu pokazale toksičnost, a rezultati bude nadu da bi mogla uslediti i klinička ispitivanja na ljudima.

Šira upotreba

Blagodati ruzmarina ne zaustavljaju se samo u mozgu. Tradicionalno se koristi za ublažavanje problema sa varenjem, nadimanja i upala. Jedinjenja poput ruzmarinske kiseline i ursolne kiseline poznata su po svojim antiinflamatornim efektima u celom telu.

Takođe bi mogao koristiti koži – istraživanja pokazuju da pomaže kod akni i ekcema, dok karnozinska kiselina može imati anti-ejdžing efekte štiteći kožu od oštećenja od sunca. Ulje ruzmarina takođe ima antimikrobna svojstva i pokazuje potencijal u konzervaciji hrane i farmaceutskoj primeni.

Mere predostrožnosti

Za većinu ljudi, ruzmarin je bezbedan kada se koristi u hrani, čajevima ili aromaterapiji. Međutim, koncentrovani ekstrakti i veće količine mogu biti rizični. Prekomerna konzumacija može izazvati povraćanje i, u retkim slučajevima, napade, posebno kod ljudi sa epilepsijom.

Postoji i mogućnost da stimuliše kontrakcije materice, pa se veće doze ne preporučuju trudnicama. Takođe može da interaguje sa određenim lekovima, kao što su lekovi za razređivanje krvi, zbog čega je dobra ideja da se konsultujete sa lekarom pre uzimanja suplemenata.

Ruzmarin je, izgleda, mnogo više od običnog začina. Sa svojim korenima u tradiciji i sve čvršćim uporištem u nauci, mogao bi da igra važnu ulogu u budućim terapijama za Alchajmerovu bolest i druge hronične bolesti.

U međuvremenu, dodavanje u vašu svakodnevnu rutinu – bilo kroz obrok, šolju čaja ili njegov miris – je jednostavan potez koji bi mogao da donese velike koristi.