Inteligentni ljudi odbijaju ovih 11 stvari na poslu, koje drugi smatraju normalnim i „ne talasaju“. Kakvi ste vi na poslu?

Ovih 11 stvari inteligentni ljudi jednostavno odbijaju da prihvate na poslu, a koje svi ostali smatraju normalnim i ne žele da idu protiv pravila.

Mnogi ljudi i ne pokušavaju da talasaju ili idu protiv pravila. Jednostavno ne žele da otežavaju svoj posao i potencijalno unište svoje profesionalne odnose. Zato neki zaposleni jednostavno nauče da tolerišu određene stvari. Poznato je da je samo 20% zaposlenih izjavilo da je angažovano dok su na poslu, prema Gallup-ovom izveštaju o stanju globalnog radnog mesta.

Ali visoko inteligentni ljudi imaju tendenciju da se pitaju zašto nepotrebne, a ponekad i nezdrave, navike na radnom mestu moraju uopšte da postoje.

Stvari koje inteligentni odbijaju da prihvate na poslu često uključuju preispitivanje statusa kvo. Čak i ako to znači biti izuzetak u prostoriji. Morati se nositi sa stvarima koje jednostavno nemaju smisla u njihovim glavama i dovode do stresa ne zvuči privlačno.

Iskrenost i poštovanje su obe stvari koje su im važne, i to je nešto što zahtevaju od svog posla.

11 stvari koje inteligentni ljudi odbijaju da prihvate na poslu

1. Besmisleni sastanci

Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije imaju tendenciju da se brzo frustriraju kada vide da su zakazani za sastanak za koji znaju da može dugo trajati. Za njih, to im utiče na stvarni radni dan i sprečava ih da obave stvarni posao.

Nema ništa dosadnije od toga da morate da potrošite sat, ili ponekad čak i dva, razgovarajući o stvarima do kojih nikoga nije briga. Štaviše, to je obično sastanak koji bi se mogao rešiti imejlom. Anketa organizacione firme Korn Feri pokazala je da 51% profesionalaca kaže da provode previše vremena na sastancima i pozivima. To ih odvlači od bilo kakvog uticaja na poslu.

2. Nagrađivanje nekih samo zato što izgledaju „zauzeto“

Visoko inteligentni zaposleni često primećuju kada kompanije više brinu o ljudima koji izgledaju produktivno nego o tome da oni zapravo stvaraju smislen posao. Oni odmah gube poštovanje prema šefovima i drugim nadređenima koji bi radije gradili svoj posao oko izgleda umesto da se uvere da ljudi koji rade za njih zaista znaju šta rade.

To je uglavnom zato što ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije odbijaju da prihvate da se pretvaraju da su produktivni. To njima nije način na koji im um funkcioniše. Kada se pojave na poslu, rade 100% stvari koje su im dodeljene i rade to dobro. Žele da imaju šefa koji može da ih vidi i nagradi za to, umesto da ga ne zanima.

3. Nema povratnih informacija

Istraživanje kompanije za izvršni koučing Radical Candor pokazalo je da najmanje 6 od 10 zaposlenih nerado govori o problemima na poslu. Uključuje to i kada se menadžer ne ponaša kako bi trebalo. Visoko inteligentni ljudi nemaju problem da iznesu svoje brige i konstruktivne povratne informacije svom menadžeru. Naročito ako to utiče na posao koji mogu da obavljaju.

U svojim mislima, oni ne razumeju u potpunosti zašto zaposleni ne bi razgovarali sa svojim menadžerom. Nije bitno što se smatraju višim od njih, jer zaposleni sa visokim koeficijentom inteligencije neće samo progutati stvari koje imaju da kažu samo da bi zaštitio ego menadžera.

4. Stalni tračevi na radnom mestu

Inteligentni ljudi ne učestvuju u dramama i tračevima u svom ličnom životu. To se odnosi i na njihov profesionalni život. Iscrpljujuće im je kada naiđu na tračeve na radnom mestu. To nije ono zbog čega su uopšte došli u kancelariju.

To obično odvlači pažnju ljudi od stvarnih problema i zadataka koje treba rešiti. I iskreno, odbijaju da učestvuju u okruženju koje se oseća kao srednja škola kada su svi odrasli. Najmanje 80% zaposlenih veruje da rade u nekoj vrsti toksičnog radnog okruženja, A visoko inteligentni ljudi odbijaju da prihvate ovo okruženje na poslu, čak i ako svi ostali misle da je to normalno.

5. Očekivanje da zaposleni budu dostupni nakon radnog vremena

Skoro 3 od 4 (71%) zaposlenih sa punim radnim vremenom rade nakon određenog vremena barem jednom nedeljno, a skoro polovina (48%) radi nakon radnog vremena nekoliko puta nedeljno. U ovoj kulturi žurbe i prevazilaženja očekivanja samo da bi se postigli rezultati kojima će šef biti zadovoljan, to je previše normalizovano.

Veoma inteligentni zaposleni odbijaju da žrtvuju sopstveno blagostanje i mentalno zdravlje. Imaju stroge granice, Jedna od tih granica uključuje i to da ne ostaju do kasno na poslu ako ne moraju.

6. Nedostatak poverenja

Inteligentni ljudi imaju tendenciju da najbolje rade kada imaju potpunu kontrolu nad svojim radom. To ne znači da ne mogu da se nose sa dobijanjem instrukcija, ali očekuju da kada te instrukcije stignu, njihov šef neće mešati dok ih obavljaju. Pozdravljaju svaku povratnu informaciju, ali mrze osećaj da im neko diše za vratom ceo dan.

Mikromenadžment se oseća kao nedostatak poverenja, što i jeste. Umesto da bude alat koji podstiče zaposlene da rade više i pametnije. Obično ih ometa i tera ih da previše razmišljaju, što utiče na posao koji obavljaju. Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije nemaju problem da to iznesu, čak i ako je to možda neprijatno ili izaziva tenzije.

7. Očekuje se stalni entuzijazam

Kad god su zaposleni pod pritiskom da rade sa stalnim entuzijazmom, visoko inteligentni ljudi uopšte ne mogu da se uklope u to. Oni odbijaju da prihvate ideju da biti profesionalan znači pretvarati se da ste veseli svake sekunde dana. To je jednostavno nerealno.

Čak i ako zaista uživaju u poslu koji rade i kompaniji za koju rade, to ne znači da moraju svaki dan da ulaze sa preteranim osmehom na licu i energičnim korakom. Biće srdačni i prijateljski nastrojeni. Međutim, neće se pretvarati da nisu neko ko nisu samo zato što je to zahtev njihovog šefa.

8. Menadžeri mešaju strah sa poštovanjem

Jedna stvar koju visoko inteligentni ljudi neće tolerisati jeste menadžer koji pokušava da nametne svoju dominaciju nad njima i drugim zaposlenima. To nije samo nepoštovanje. To je i znak da oni zapravo ne znaju kako da vode tim. Strah nije jednak poštovanju jer ne mogu postojati istovremeno. Ako želite da vas zaposleni poštuju, morate i vi njih poštovati.

Pokušaj da ih zastrašite i stvorite utisak da je radno okruženje više diktatura neće naterati zaposlene da žele da rade tamo, a kamoli da rade pored takvog menadžera. Oni će brzo zatvoriti rad ako osete da dospeva do tačke toksičnosti. I definitivno nemaju poštovanja prema menadžerima koji im ne mogu pružiti isto.

9. Kažnjavanje zaposlenih zbog postavljanja pitanja

Ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije su obično radoznali. Postavljaće pitanja da bi došli do suštine stvari i zato što zaista žele da razumeju kako nešto funkcioniše. Dakle, ne smatraju normalnim kada šef kontinuirano zatvara njihov tok pitanja i stavlja do znanja da se niko ne sme ni usuditi da postavi bilo kakvu vrstu istrage.

Kao da ih ugrožava pomisao da neko osporava njihov autoritet, kada to uopšte nije smisao pitanja na radnom mestu. Mnogi zaposleni priznaju da se osećaju odvojeno od posla jer njihovi menadžeri nisu otvoreni za diskusije u kojima se postavljaju pitanja.

10. Ne postoji obostrana lojalnost

Na isti način na koji poštovanje ide u oba smera na radnom mestu za visoko inteligentne ljude, lojalnost postoji u istom balonu i za njih. Oni neće samo dati 100% svoje energije kompaniji koja izgleda da ne mari za njihovu dobrobit u isto vreme.

Menadžeri imaju tendenciju da iskoriste zaposlene koje smatraju lojalnim, a da ne nude ništa zauzvrat.  Često ih eksploatišu sa više zadataka, pa čak i neplaćenim radom. ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije odbijaju da prihvate zastarelo uverenje da moraju da se savijaju i žrtvuju stvari samo da ih šef ne bi odmah zamenio jer to ni na koji način ne koristi kompaniji.

11. Unapređenje „miljenicima“, a ne po rezultatima rada

Visoko inteligentni ljudi cene radno mesto koje pošteno obavlja stvari, uključujući i unapređenja. Brzo primećuju kada se ljudima nude bolje, sjajnije nove uloge samo zato što su omiljeni u kancelariji.

I odbijaju da učestvuju u tome jer to znači da šefovi čak ni najmanje ne gledaju na radnu etiku da bi utvrdili koji zaposleni treba da dobije bolju poziciju u kompaniji. Po njihovom mišljenju, naporan rad bi trebalo da bude jedini dokaz potreban za unapređenje.