Danas je Sveti Vasilije Ostroški: Izgovorite ovu molitvu za zdravlje i sreću

Sveti Vasilije Ostroški je jedan od najvoljenijih svetaca srpskog naroda, a praznik u njegovu čast danas obeležavaju vernici širom sveta. Srpska pravoslavna crkva ga slavi uz mrsnu ili posnu trpezu, zavisno od toga na koji dan u nedelji praznik padne.

Verovanje kaže da onaj ko se uoči ovog dana iskreno pomoli, dobija isceljenje duše i tela.

Molitvu izgovorite u tišini, iz srca, bez žurbe.

Molitva Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje i sreću

Sveti oče Vasilije, pomoćniče silni i zaštitniče milosrdni, čuj i sada molitve naše, suze i uzdahe. Kao dobri pastir koji traži zalutale ovce i za njih strada, okupi nas oko kivota Tvojega i nauči čudotvornim poukama Tvojim da bismo Ti blagodarili i slavili Oca nebeskog.

Naše se duše grče u porocima, ali i plaču u pokajanju kao zabludeli sin koji je tražio oca da mu oprosti i kao posrnula žena koja je priznavala grehe.

Sagrešismo mnogo, sagrešismo u znanju i neznanju, gordim mislima i sebičnim srcem, rečima, delima i propuštanjem Te ne učinismo mnoga dobročinstva. Zato pogledaj na nas ranjene i izobličene u nevaljalstvu.

Pogledaj i ublaži bolove i patnje duše i tela i daruj nam izgubljeni mir, bratsku ljubav i radost nebesku. Molimo Te, pozovi sve svete iz roda našega, sve svete mučenike, pravednike i prepodobne i zajedno s njima umoli Gospoda slavljenoga u Presvetoj Trojici da nam podari oproštaj grehova i spasi nas od adske propasti.

Tako pokajani i poučeni da bismo mogli Tebe veličati i s Tobom slaviti bespočetnog Oca sa jedinorodnim Sinom i životvornim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova.

Amin.

Ko je bio čudotvorac iz Ostroga

Pravo ime svetitelja je Stojan Jovanović, a rođen je 1610. godine u selu Mrkonjići kod Trebinja.

Kao dvanaestogodišnjeg dečaka, roditelji su ga sklonili u zabačeni manastir Zavalu, plašeći se danka u krvi koji su Turci uzimali od hrišćanske dece. Tamo ga je crkvenoj pismenosti učio rođeni stric, koji je bio iguman tog manastira.

Put od manastira Tvrdoš do ostroške stene

Vremenom prelazi u manastir Tvrdoš u blizini Trebinja, gde prima sveštenički čin i živi kao arhijerej. Pošto su Turci porušili Tvrdoš, krenuo je ka Svetoj gori, ali su ga meštani Bjelopavlića zaustavili na putu.

Obećali su mu po mericu pšenice od svake kuće, samo da ostane među njima. Vladika se prvo podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a potom se povukao u ostrošku stenu.

Poslednjih petnaest godina života proveo je u kamenoj isposnici Gornjeg Ostroga, gde je i preminuo 12. maja 1671. godine.

Njegove mošti počivaju u manastiru Ostrog, ugrađenom direktno u liticu planine. Hiljade hodočasnika iz čitavog sveta dolazi pred njegov ćivot u potrazi za isceljenjem i unutrašnjim mirom.

U narodu kruži mnoštvo predanja o moćima ovog svetitelja, ali jedno se posebno pamti, prenosi se s kolena na koleno već vekovima.

Čudo sa belim čarapama

Veruje se da Sveti Vasilije Ostroški svake noći ustaje iz kovčega i hoda po stenama iznad manastira. Tu priču potvrđuju i svedočenja brojnih sveštenika, koji tvrde da su čarape na nogama svetitelja ujutru isprljane, iako su prethodne večeri bile besprekorno bele.

Upravo zbog toga svaki vernik koji dolazi na poklonjenje nosi par belih čarapa, koje zajedno sa uljem, tamjanom i pamukom ostavlja kod ćivota da prenoći.

Sve što provede noć pored njegovih moštiju, kako se veruje, dobija isceliteljsku moć.

Kako se obraćaju Svetom Vasiliju Ostroškom

Praznik posvećen ovom svetitelju nema strogo propisane običaje kao druge slave. Vernici ga obeležavaju tihom molitvom, paljenjem sveće i posetom hramu.

Iskrena molitva izgovorena u tišini smatra se najvažnijim darom koji možete prineti.