Sveštenik dao odgovor na jedno od najvažnijih pitanja: Da li nam je sudbina predodređena ili utičemo na nju?

Pitanje da li je život čoveka unapred određen opsedalo je ljude od pamtiveka. Stari Grci su verovali da je sudbina čoveka u rukama bogova, astrolozi da je zapisana u zvezdama, a neki čak mogu i da je “pročitaju”.

Ovo pitanje mučilo je i filozofe, istoričare, ali i obične ljude. Reke mastila su prolivene da bi se ovaj pojam objasnio, ali nikako nije dolaženo do rešenja. Ipak, pravoslavna Crkva je nepokolebljiva po pitanju sudbine.

Sveštenik je na pitanje jedne vernice zaokupljene mislima o tome da li je čovekov život unapred predodređen ovako odgovorio

– Veoma ste dobro, iako preopširno, formulisali pitanje o sudbini s kojom hrišćanski pogled na svet nema ništa zajedničko. Crkva ne priznaje učenje o sudbini, već isključivo priznaje slobodni izbor volje čovekove. Ako bi, pak, nešto bilo predodređeno unapred, onda ne može biti reči ni o Božijoj ljubavi prema čoveku, ni o čovekovoj slobodi da voli Boga, niti o Božijem sudu nad čovekom.

– Ljudi ponekad mešaju hrišćansko učenje o poznanju budućnosti i pagansko učenje o sudbini. Postoje fizički zakoni – zakoni materije, a kad se oni prekrše, to čoveka može dovesti, čak, i do pogibije. A postoje i zakoni duha – Božanski zakoni, čije kršenje može dovesti do propasti, i to ne samo tela, nego, što je najvažnije, do propasti duše. Ako raspolaže određenim informacijama, svaki čovek može, sa manjom ili većom tačnošću da predvidi šta se može desiti u budućnosti, a kamoli Gospod, Koji – budući da je Sveznajući – raspolaže potpunim informacijama. On zna budućnost svih nas.

– Ovo je, pak, važno znati: istinsko pokajanje može suštinski da promeni budućnost svakog čoveka, jer može da od najvećeg grešnika napravi pravednika. Eto, najubedljivijeg dokaza nadmoći čovekove slobodne volje nad “sudbinom”. O tome čitamo u Bibliji: car Josija se užasnuo kad je čuo kakvim strašnim kaznama Gospod preti prestupnicima koji krše Njegove zakone. Pocepavši odeću na sebi, smirio se pred Gospodom i molio Mu se sa suzama i zato je od Njega dobio radosno obećanje Božije o blagosti i milosti (2. Car. 34, 26, 28). Drugom Jevrejskom caru je došao prorok i saopštio mu volju Božiju da će zbog bezakonja svoga morati u najskorije vreme da umre. Car se pokaja i zamoli Boga da mu produži dane života. Gospod je uslišio pokajanje tog cara i opet mu poslao Proroka koji je tom caru saopštio da mu je darovano još petnaest godina života.