Vladeta Jerotić je govorio: „Kad roditelj ima dvoje dece, kune se da ih podjednako voli – ali to ne postoji“

U društvu koje od majki i očeva traži savršenstvo, Vladeta Jerotić je smelo izgovorio ono što se po srpskim kućama šapuće, ali pred svetom poriče: nijedan roditelj ne voli svu svoju decu na isti način.

Njegova rečenica nije osuda, već poziv da skinete teret laži sa sopstvenih leđa. I upravo tu se krije ključ mirnije porodice.

Zašto je Vladeta Jerotić rušio mit o jednakoj ljubavi

Roditeljska ljubav nikada nije ravnomerna jer svako dete dolazi sa svojom energijom, temperamentom i ranjivošću.

Prirodno je da se majka ili otac dublje povežu sa detetom koje im liči, bilo po izgledu, karakteru ili načinu razmišljanja. To ne znači da je drugo dete manje voljeno. Znači samo da je emocionalna nit drugačije ispletena, što je i Jerotić isticao u svojim radovima.

Favoritizam u porodici postoji češće nego što priznajemo, a najčešće je nesvestan.

Roditelji ne vole po pravilu, već po osećaju. Iskrenost u domu počinje upravo priznanjem tih sitnih nijansi koje deca, verujte, savršeno osećaju i bez reči.

Šta je tačno govorio psiholog Jerotić o roditeljstvu

Jerotić je smatrao da je roditeljstvo proces, a ne ispit savršenstva. Reč je o stalnom učenju, prilagođavanju i suočavanju sa sopstvenim emocijama, ponekad i sa sopstvenim demonima.

Ne morate da se borite za matematičku ravnotežu koja je nemoguća. Važno je da svakom detetu pružite ono što traži njegova duša, čak i kada ta ljubav izgleda potpuno drugačije od deteta do deteta.

Prava ljubav se ne meri količinom, već prisustvom, pažnjom i razumevanjem.

Da li roditelj zaista može da voli oba deteta isto

Ne može, i to je u redu. Roditeljska ljubav je duboka i neupitna, ali nije simetrična niti merljiva kantarom. Kako je govorio Vladeta Jerotić, mi nismo isti u različitim periodima života, pa ne možemo ni svako dete voleti na isti kalup.

Istina koja oslobađa, a ne ranjava

Prihvatanje da niko ne voli svu decu podjednako nije poraz. To je početak zdravog razuma pod istim krovom.

Kada se gušite u krivici jer prema jednom detetu osećate neobjašnjivu bliskost, a prema drugom napor, samo zidate barijere koje mališani osećaju i te kako jasno.

Deca ne traže preciznu vagu, već da budu viđena onakva kakva jesu. Misli Vladete Jerotića nas podsećaju da je viđenje važnije od brojanja.

• Nekom detetu prilazite kroz dug razgovor uveče
• Drugom kroz jasno pravilo i strogu granicu
• Trećem kroz tihi zagrljaj bez ijedne reči

Pravednost u porodici ne znači da su svi dobili isto. Znači da je svako dobio ono što mu je u tom trenutku spasilo dušu.

Kako roditelji greše kada glume jednakost

Najveća zamka leži u glumljenoj pravičnosti. Kada roditelj kupuje iste poklone, deli identične rečenice pohvale i pravi spiskove ko je koliko puta dobio šta, deca to ne doživljavaju kao ljubav. Doživljavaju kao birokratiju.

Iza takvog ponašanja često stoji strah da će biti optuženi za pristrasnost, pa se trude da budu hladno korektni umesto toplo prisutni.

Učenja Vladete Jerotića su upravo ovde najoštrija, jer je smatrao da hladna jednakost ranjava više nego priznata bliskost.

Kako razgovarati sa detetom koje se oseća zapostavljeno

Ako vam dete kaže da volite više brata ili sestru, nemojte odmah da poričete. Sednite, slušajte i priznajte da svaki odnos izgleda drugačije. Objasnite da različitost ne znači manjak ljubavi, već poseban prostor koji pripada samo njemu.

Takav razgovor leči godinama nataloženu sumnju i deci daje sigurnost da pripadaju, baš onakva kakva jesu.