Tokom Mladine i Mlade nedelje ne kolje se prase i ništa ne započinje: Stara narodna verovanja koja i danas žive

U mnogim krajevima Srbije, tradicija i narodna verovanja i dalje imaju snažan uticaj na svakodnevni život – naročito kada je reč o radu u polju, gradnji kuća ili pripremi zimnice.

Jedno od tih duboko ukorenjenih narodnih pravila kaže da tokom Mladine i Mlade nedelje ne treba ništa saditi, zidati niti započinjati važne poslove. Mladina počinje sledeća 20. novembra. Stari narod verovao je da se u tom periodu priroda „odmara“, energija zemlje je slaba, a Mesec — koji inače ima veliki uticaj na sve što raste i menja se — tek započinje svoj novi ciklus.

Šta su Mladina i Mlada nedelja

Mladina je vreme kada je Mesec nevidljiv na nebu – trenutak njegovog „rođenja“, kada započinje novi mesečev ciklus. Mlada nedelja je prva nedelja nakon mladog Meseca. U narodnom verovanju, to je vreme prelaza, kada je energija prirode na najnižem nivou. Iako se u ovom periodu sve u prirodi obnavlja i priprema za rast, verovalo se da nije povoljno započinjati nove poslove dok Mesec „ne ojača“.

Narodna verovanja i objašnjenja

1. Slab rast i nestabilnost

Prema predanjima, biljke posađene u vreme Mladine nemaju dovoljno snage da se ukorene i razviju. Kaže se da tada „ni trava ne niče kako valja“. Isto verovanje se prenosi i na gradnju – kuće započete tokom Mladine „neće stajati čvrsto“, a temelji bi mogli biti slabi.

2. Nesreća i neuspesi

Stariji su govorili: „Što se tada započne, to se mučno završi.“ Mlada nedelja je u narodnoj tradiciji često povezivana sa pehovima, gubicima i iznenadnim problemima, pa su ljudi izbegavali da prave velike planove ili započinju nove poduhvate.

3. Uticaj Meseca na prirodu i život

Još od davnina se verovalo da Mesec upravlja vodom, biljkama, pa i ljudima. Kao što pun Mesec „podiže more“, tako se smatralo da njegov rast utiče na bujanje života, a njegov pad – na slabljenje. Zato su mnogi sledili lunarne cikluse u sadnji, stočarstvu, pa čak i u obredima, prenosi k1info.rs.

Zašto se tokom Mladine ne kolju svinje

U pojedinim delovima Srbije i danas postoji izreka: „Ko kolje u Mladinu, meso mu se ucrvlja.“ Ljudi su verovali da svinjokolj ili prerada mesa tokom ovog perioda donose lošu sreću i kvarenje mesa. Mnogi stariji domaćini, bez obzira na modernu tehnologiju i frižidere, i dalje poštuju ovaj običaj – „za svaki slučaj“.