Sutra je Đurđic, narodno verovanje kaže da ovo nikako ne radite zbog malera i nesreće cele naredne godine!

Narodno verovanje kaže da se na Đurđic nikako ne rade teški poslovi zbog malera i nesreće, kao i da se ne ide u lov i ne iznosi ništa iz doma.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu. Ovo su narodna verovanja i tradicija koja se vezuje za isti dan.

Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.

Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere. Dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.

Svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru. Kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni hram. 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica. Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, narodno verovanje kaže da se ništa ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.

Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta.

Prema narodnom verovanju zima dolazi na Đurđic, a odlazi sa Đurđevdanom.

Šta nikako ne sme da se radi na Đurđic?

Stari srpski običaji nalažu da se na ovaj dan nikako ne rade teški fizički poslovi, jer u suprotnom možete „navući“ maler, nesreću i bolest na sebe. Može da vas prati tokom čitave godine.

Strogo je zabranjeno ići na lov, jer se veruje ko lovi na Đurđic, nesreća će mu disati za vratom tokom čitave godine. Od 16. do 24. novembra, u periodu koji se naziva Mratinci ili Vučiji dani, ne iznosi se ništa iz doma — ni hrana, ni stvari, ni garderoba.

Žene se na Đurđic uzdržavaju od ručnih radova, a veruje se da i krojači i obućari treba da odmaraju. Pranje garderobe i tkanina takođe spada u zabranu tokom ovih dana.