Studija otkriva vezu između izloženosti veštačkom svetlu noću i depresije

Nova studija je pokazala da hronična izloženost veštačkom svetlu noću može izazvati ponašanja slična depresiji aktiviranjem specifičnog neuronskog puta u mozgu.

Kako prenosi Sinhua, studija je sprovedena na tupajima – drevnim sisarima koji su genetski bliski primatima – i pruža ključne uvide u to kako noćno svetlo može poremetiti regulaciju raspoloženja. Objavljena je u časopisu Zbornik Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academy of Sciences).

Istraživački tim, koji predvode naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kine, Instituta za zoologiju u Kunmingu (Kineska akademija nauka) i Univerziteta Hefei, izlagao je tupaje plavoj svetlosti po dva sata svake noći tokom tri nedelje. Nakon toga, životinje su ispoljile jasne simptome slične depresiji, uključujući smanjenje preferencije za saharozu od 20 odsto, smanjenu istraživačku aktivnost i poremećaje u dugoročnoj memoriji.

Koristeći napredne tehnike za praćenje neurona, istraživači su identifikovali do sada nepoznatu vizuelnu neuronsku mrežu. Specijalizovane ganglijske ćelije u mrežnjači direktno šalju signale ka perihabenularnom jezgru (pHb), koje zatim šalje signale ka jezgru akumbens, ključnom centru u mozgu za regulaciju raspoloženja.

Zanimljivo je da, kada su pHb neuroni hemijski bili deaktivirani, tupaji više nisu razvijali ponašanja slična depresiji kao odgovor na izloženost svetlu tokom noći. Dalja analiza, korišćenjem sekvenciranja RNK, pokazala je da su ove promene povezane sa izmenjenom aktivnošću gena povezanih sa depresijom, što ukazuje na moguće dugoročne posledice.

Kako svetlosno zagađenje i izloženost ekranima postaju sve rasprostranjeniji deo savremenog života, ova studija postavlja važna pitanja o uticaju veštačkog osvetljenja na psihičko zdravlje i o posledicama za savremeni način života.

„Ova otkrića nam donose i upozorenje i putokaz“, rekao je Jao Jonggang, profesor na Institutu za zoologiju u Kunmingu. „Isto to svetlo koje omogućava našu produktivnost noću, možda suptilno preoblikuje moždane mreže odgovorne za raspoloženje, ali sada znamo gde da tražimo rešenja“, dodao je.

Ovo otkriće otvara nove mogućnosti za ciljane intervencije koje bi mogle ublažiti psihološke posledice veštačkog svetla, a istovremeno očuvati njegove društvene koristi, navodi se u studiji.

(Beta)