Posle kiše su najagresivniji: Ako vidite ovo na koži, nipošto ne vadite krpelja sami!

Krpelji posle kiše: Zašto su sada najopasniji i kako se zaštititi

Prolećni pljuskovi doneli su nam osveženje, ali i jednu ozbiljnu neprijatnost koju svako ko voli boravak u prirodi mora da uzme u obzir.

Čim grane sunce nakon padavina, naša dvorišta, parkovi i izletišta postaju prava žarišta, a krpelji posle kiše postaju aktivniji nego ikada pre.

Visoka vlažnost vazduha i toplota su idealni uslovi koji ih bukvalno „bude“ i teraju da krenu u potragu za domaćinom.

Zašto su krpelji posle kiše agresivniji?

Mnogi misle da ovi paraziti vole sušu, ali istina je potpuno drugačija jer oni zapravo brzo dehidriraju na direktnom suncu.

Vlaga im pomaže da ostanu pokretni duže vreme, pa tada masovno izlaze na vrhove vlati trave i čekaju da prođete vi ili vaš kućni ljubimac.

Statistike pokazuju da je broj prijavljenih uboda drastično veći u prvih 48 sati nakon prestanka padavina.

Ako vidite crvenilo, nipošto ne vadite krpelja sami

Svi smo čuli zastarele savete o natapanju vatom, alkoholom ili, što je najgore, mazanju uljem i lakom za nokte.

Struka upozorava: to je najopasnija stvar koju čovek može uraditi u ovoj situaciji.

Kada krpelja počnete da gušite bilo kakvim sredstvom, on u samrtnom ropcu povrati sadržaj svog stomaka direktno u vašu krv.

Upravo u tom trenutku se najlakše prenosi Lajmska bolest, ukoliko je insekt zaražen opasnom bakterijom.

Kako prepoznati alarmantan simptom na koži?

Nije svaki ubod razlog za paniku, ali jedan specifičan znak zahteva hitan odlazak stručnom licu bez ikakvog odlaganja.

Ako primetite crvenilo koje se širi u obliku mete za pikado (bledi centar i jasan crveni krug okolo), to je tipičan signal infekcije.

Ovaj fenomen se naziva Erythema migrans i javlja se kod 70% do 80% osoba koje su se zarazile putem uboda.

Dešava se da se ovaj krug pojavi tek nakon nekoliko dana ili čak nedelja, pa je neophodno pažljivo pratiti mesto uboda.

Bezbedni koraci i pomoć stručnjaka

Najsigurnija opcija je odlazak u najbližu ambulantu gde će medicinsko osoblje sterilnim instrumentima izvući krpelja u celosti.

Važno je da se on ne kida i da glava ne ostane duboko u koži, jer to može izazvati lokalnu gnojnu upalu i komplikacije.

Nakon vađenja, moguće je poslati samog krpelja na analizu, što je najbrži put do informacije da li je bio prenosilac bolesti.

U našem podneblju je, prema procenama, oko 30% krpelja zaraženo, što je podatak koji poziva na ozbiljnu opreznost.

Prevencija: Kako da krpelji posle kiše ne pokvare dan?

Kada planirate šetnju stazama, kroz šumu ili po visokoj travi, birajte odeću svetlijih boja jer se na njoj tamni parazit lakše uočava.

Preporučuje se korišćenje repelenata na bazi DEET-a ili prirodnih varijanti sa proverenim eteričnim uljima koja odbijaju insekte.

Po povratku u zatvoren prostor, odmah skinite odeću, stavite je na pranje i detaljno pregledajte prevoje na telu, područje iza kolena i kosmati deo glave.

SAVET:

Ako je odlazak lekaru u tom trenutku nemoguć, koristite isključivo tanku pincetu za vađenje. Uhvatite krpelja što bliže samoj koži i povucite ravno nagore bez uvrtanja, cimanja ili rotiranja. Svaki pogrešan pokret povećava rizik da delovi insekta ostanu u telu.

Najčešće dileme

1. Da li svaki krpelj prenosi bolest?

Ne, ali je rizik značajan. Svaki treći primerak u našem okruženju potencijalno nosi bakteriju koja izaziva zdravstvene probleme.

2. Šta ako glava krpelja ipak ostane u koži?

Bez panike. Telo će je često samo izbaciti kao strano telo, ali je najsigurnije javiti se lekaru kako bi se sprečila infekcija.

3. Koliko dugo krpelj mora biti na koži da bi preneo zarazu?

Obično je potrebno da prođe između 24 i 48 sati od trenutka kada se zakači, zato je temeljni pregled tela nakon šetnje presudan.