Biljka koja čuva bubrege, najbolji je prirodni saveznik za pritisak, varenje i ravnotežu tečnosti u organizmu

Biljka koja čuva bubrege. Može blago doprineti zdravlju bubrega kroz diuretički efekat i podsticanje eliminacije viška tečnosti iz organizma. Osim toga može da pomogne u regulaciji krvnog pritiska i metabolizma, kao i izbacivanju viška tečnosti iz organizma.

Bosiljak je aromatična lisnata biljka iz porodice mente, poreklom iz Azije i Afrike, koja dolazi u mnogim varijantama. Popularan je kao začin u ishrani, a koristi se i u čajevima i suplementima koji mogu pružiti niz zdravstvenih koristi.

Osim što obogaćuje naša jela svojim karakterističnim ukusom, krije brojna lekovita svojstva koja su potvrđena kroz mnoga istraživanja. Bosiljak nije samo začin i biljka koja čuva bubrege, već pravo čudo prirode koje pruža izuzetne zdravstvene benefite.

Vrste bosiljka

Naučni naziv bosiljka koji se najčešće koristi u kuhinji je Ocimum basilicum.

Postoji mnogo različitih vrsta bosiljka:

Slatki bosiljak – najrasprostranjeniji i najpopularniji bosiljak, poznat po upotrebi u italijanskim jelima. Najčešće se prodaje sušen u prodavnicama. Ima aromu sličnu sladiću i karanfiliću.

Žbunasti ili grčki bosiljak – ima jak miris, ali blag ukus, pa može zameniti slatki bosiljak. Raste kao kompaktan žbun sa sitnim listovima i dobro uspeva u saksiji.

Salatni bosiljak – ima velike, naborane i mekane listove sa blagim ukusom sličnim sladiću. Odličan je za salate ili uz paradajz i maslinovo ulje.

Bosiljak koji se koristi u suplementima i biljnim čajevima je sveti bosiljak (tulsi) — ponekad nazvan Ocimum tenuiflorum, poznat i kao Ocimum sanctum. Često se koristi u tajlandskoj kuhinji zbog specifičnog ukusa.

Nutrijenti i biljna jedinjenja

Pošto se bosiljak koristi u relativno malim količinama, u ishrani ne doprinosi značajnim količinama vitamina i minerala. Tako, 1 kašika (oko 2 grama) svežeg bosiljka sadrži male količine nutrijenata, pri čemu je najznačajniji vitamin K.

Sušeni bosiljak ima veću koncentraciju nutrijenata, ali se koristi u manjim količinama, pa ni on ne predstavlja značajan izvor vitamina i minerala, osim vitamina K.

Bosiljak takođe sadrži korisna biljna jedinjenja sa antioksidativnim, protivupalnim i drugim pozitivnim efektima na zdravlje. Ova jedinjenja daju bosiljku njegovu „esenciju“ karakterističan miris i ukus. Zato se ulja dobijena iz bosiljka i drugih biljaka nazivaju esencijalna ulja.

Zdravstvene koristi

Bosiljak je biljka koja čuva bubrege. Osim toga tradicionalno se koristi kao narodni lek za tegobe poput mučnine i ujeda insekata, ali i u tradicionalnoj kineskoj medicini, ajurvedi i drugim holističkim sistemima lečenja.

Danas naučnici istražuju potencijalne medicinske koristi bosiljka. Ekstrakti i eterična ulja bosiljka, koji sadrže koncentrisana biljna jedinjenja, najčešće se testiraju umesto celih listova.

Moguće koristi slatkog bosiljka

Preliminarne studije (uglavnom na miševima i u laboratoriji) pokazuju da slatki bosiljak može:

• smanjiti gubitak pamćenja povezan sa stresom i starenjem
• ublažiti depresiju povezanu sa hroničnim stresom
• smanjiti oštećenja nakon moždanog udara i pomoći oporavku
• poboljšati nivo šećera u krvi, holesterola i triglicerida
• sniziti krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom
• opustiti krvne sudove i razrediti krv, slično aspirinu
• zaštititi želudac od oštećenja izazvanih aspirinom i sprečiti čireve
• povećati mentalnu budnost kada se koristi kao aromaterapija
• inhibirati bakterije koje izazivaju karijes
• poboljšati bezbednost hrane (npr. u ambalaži)
• pomoći u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike
• odbijati insekte poput komaraca i krpelja

Bosiljak sadrži bioaktivna jedinjenja poput eugenola i antioksidanasa sa blagim protivupalnim i diuretičkim dejstvom. Može indirektno smanjiti rizik od kamena u bubregu kroz bolju hidrataciju i eliminaciju tečnosti,takođe blagotvorno može uticati na varenje i lučenje žuči kod kamena u žuči, ali nema lekovito dejstvo i ne može zameniti medicinski tretman, kako se navodi na instagram profilu nemanja_nutricionista.

Neželjeni efekti

Bosiljak je generalno bezbedan kada se konzumira u malim količinama, ali postoje određene mere opreza.

Listovi bosiljka sadrže mnogo vitamina K, koji učestvuje u zgrušavanju krvi. Visok unos može uticati na lekove za razređivanje krvi, poput varfarina. Ako koristite antikoagulanse, važno je da unos vitamina K bude stabilan kako bi lekar mogao pravilno da reguliše terapiju.

Ekstrakti bosiljka mogu razređivati krv, što može biti problem kod osoba sa poremećajima krvarenja ili pre operacije.

Osim toga, osobe koje koriste lekove za pritisak ili šećer u krvi treba da budu oprezne jer bosiljak može dodatno sniziti vrednosti.

Sveti bosiljak (vrsta bosiljka) se ne preporučuje trudnicama ni ženama koje planiraju trudnoću, jer studije na životinjama ukazuju na moguće negativne efekte na plodnost i trudnoću.

Alergije na bosiljak su retke, ali su zabeleženi pojedinačni slučajevi reakcija.