Slavimo Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinara: Šta znači ako danas padne kiša

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Svetog Trifuna, hrišćanskog velikomučenika iz trećeg veka, koji je u srpskom narodu poznat i kao zaštitnik vinogradara i vinara koji ga slave i kao slavu.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinogradara, ali i mehandžija, pa i guščara.

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i grožđa, ali i drugih plodova.

Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska) od siromašnih roditelja, u 3. veku.

U detinjstvu je čuvao je guske i, prema predanju, data mu je velika Božja blagodat – mogao je da isceljuje i ljude i stoku, ali i izgoni zle duhove.

Izlečio ćerku rimskog cara Gordijana. Car je bogato nagradio Trifuna, ali darove koje je dobio razdelio je siromašnima i vratio se čuvanju gusaka.

Kada je na rimski presto došao car Dekije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Sveti Trifun je prvo bio mučen, ali je po predanju sva mučenja podneo sa velikom radošću velikom, govoreći: „O, kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“

Zato su ga mučitelji posekli mačem 250. godine, kada je svetac imao samo 18 godina.

Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen. Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad. Odatle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.

Običaji na današnji dan

Među srpskim narodom je Sveti Trifun veoma omiljen.

Kaže se: „Na Trišindan vedro, biće suše“ ili: „Pašće kiša ο Triši, biće rodno“.

Veruje se da se ovim praznikom završava zima. Počinje period od četiri dana koji se zovu Trivunci.

Svetog Trifun je slava vinogradara. Na njegov dan običaj je da vinogradari orežu barem jedan čokot vinove loze nakon čega ga polivaju vinom. Verovanje je da će tako vinograd bogatije rađati.

Po nekih verovanjima od današnjeg dana počinje proleće, priroda počinje da se budi, kao i ljubav kod ljudi.

Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.

U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.

Sveti Trifun i Sveti Valentin

Današnji praznik, Sveti Trifun, koga slave pravoslavni vernici, ili Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obeležavaju se istoga dana, 14. februara, kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.

Praznik Svetog Valentina potiče iz vremena starih Rimljana.

Po najčešćoj verziji, nazvan je po svešteniku Valentinu iz trećeg veka nove ere, koji je, uprkos zabrani, tajno venčavao zaljubljene parove.

Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije Drugi.

Veruje se da je pogubljen jer je Klaudije smatrao da su neoženjeni muškarci bolji vojnici i nije želeo da se oni žene dok traju ratovi, dok se biskup Valentin protivio tome i organizovao tajna venčanja za koja je Klaudije saznao.

Zbog toga je bačen u tamnicu i smrtno kažnjen 14. februara.

(RTS)