Naučnici otkrili nakon koje godine telo i mozak najbrže stare

Reč je o dva perioda u ljudskom životu

Najnovije istraživanje objavljeno u avgustu 2024. godine daje naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i da se često dešava u „rafalima“. Neki od simptoma su pojava bora, posebno nakon 40. godine.

Istraživanje profesora Majkla Snajdera sa Univerziteta Stenford otkrilo je da najviše starimo između 44. i 60. godine i da su te promene tada vidljive na našem licu, prenosi RTS.rs.

Postoje periodi u životu kada se dešavaju drastične promene, rekao je genetičar Snajder.

Analizom 135.000 molekula i mikroba kod 108 dobrovoljaca starosti od 25 do 75 godina, uočene su promene u molekulima povezane sa kardiovaskularnim oboljenjima i metabolizmom.

U gore pomenutim studijama analizirane su različite vrste molekula, uključujući RNK, proteine, lipide i mikrobiome creva, kože, nosa i usta. Uočeno je da u ljudskom telu tokom dva perioda života dolazi do značajne promene u količini različitih vrsta molekula.

Savet za „prkošenje starenju“

Nova studija sa australijskog univerziteta Edit Kauan tvrdi da se entropija – spor i neizbežan proces starenja – može usporiti čestim putovanjima. Na njima upoznajemo nove ljude, nova životna iskustva, a sve nam to pomaže u načinu i brzini starenja.

Poznati gastroenterolog dr. Vil Bulsevic podelio je nekoliko saveta koji će prkositi godinama.

Šetnje prirodom i najmanje 30 minuta vežbanja dnevno smanjuju stres, poboljšavaju raspoloženje i blagotvorno utiču na varenje.

Hrana bogata vlaknima, voće, povrće, pasulj i seme. Hrana je ta koja daje energiju, čini nas punim i dugovečnim.

Studija iz 2022. pokazala je da ljudi koji redovno jedu vlakna imaju manji rizik od srčanih bolesti, raka i drugih uobičajenih uzroka smrti.

Takođe je preporučljivo izbegavati alkoholna pića jer česta konzumacija alkohola povećava rizik od srčanih oboljenja, raka i niza drugih bolesti.

Takođe je važno da što manje koristimo telefone, računare i televizore, a preporučuje se direktan kontakt sa ljudima.

Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava rizik od demencije za skoro 31 odsto, a vreme ispred ekrana može negativno da utiče na kvalitet sna, izazivajući stres i depresiju.

Dobar san podržava imunitet, zdravlje srca, kožu i nivo energije. Nedostatak sna, s druge strane, može negativno uticati na pamćenje i produktivnost.