Najvažniji običaji za Badnje jutro, kažu da jedan donosi zdravlje celoj porodici

Najvažniji običaji ovog jutra potiču od davnina, a veruje se da ova grančica daje svim ukućanima zdravlje i snagu.

Badnje jutro je samo najava običaja koji krase Badnje veče, a zatim i jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Božić.

Na Badnji dan, ujutru, ranom zorom, najvažniji običaji kažu, domaćini treba da sa puškama odu u seču badnjaka. Badnjak se do večeri drži pored kuće, a zatim se unosi i stavlja na ognjište.

Običaj sečenja badnjaka simbolizuje vitlejemske pastire. Naime oni su na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, isekli grane badnjaka i poneli ih u pećinu. Tu su naložili vatru i ugrejali Hrista i njegovu majku.

A sam badnjak ne bi trebalo da se seče golom rukom već rukavicama u kojima je bilo izmešano žito.

Domaćin se pre seče okreće ka istoku, krsti tri puta i kaže: „„Pomozi i Bože i sveti badnjače“. Drvo treba sekirom iseći tri puta, a ako se ono ne polomi iz trećeg pokušaja, onda se lomi rukama.

U pojedinim delovima Srbije običaj je da se na mestu na kojem je nekad stajalo stablo badnjaka, ostavi ili parče pogače ili žito iz rukavice.

Simbol snage i zdravlja

Uz badnjak se dodaje drenova grančica koja je simbol zdravlja i snage.

U nekim krajevima naše zemlje, najčešće u gradovima, ne sledi se običaj sečenja badnjaka. On se kupuje na pijacama ili tezgama koje se ovih dana mogu sresti na svakom ćošku – uz pšenicu koja se, takođe, prodaje i uveliko kupuje za Božić.

Dosta je i polemike oko toga šta je od onoga što se čini u susret Božiću u skladu sa verom, a šta je rezultat sujeverja ili samo narodne prakse.

Pomenuti običaji imaju utemeljenje u religiji, dok se „običaj“ spavanja na slami koja se u kuću unosi na Badnje veče a sve kako bi „devojke sanjale mladića za kojeg će se udati“, svrstava u praznoverje.

Mimo verskog običaja je i kićenje automobila badnjakom koje postaje sve popularnija praksa.