Još naši stari su verovali da se tanjir baš nikada ne vraća prazan, evo i zašto

Naš narod ima dosta lepih, ali i korisnih običaja.

Recimo, sigurno ste nekada čuli kako se “tanjir ne vraća prazan”. Ovo je samo jedan od lepih običaja koji se u našem narodu, doduše u sve manjoj meri, održao do danas.

Priča o ovom običaju vodi nas u ne tako davna vremena, kada su nam komšije bile bliske poput prijatelja i porodice. Kada vam zafali kašičica šećera, šolja brašna ili malo kafe, zatreba neko da vam pričuva decu, oni su bili ti koji bi vam bez problema izašli u susret i pomogli.

Kako ovaj običaj funkcioniše u stvarnosti? Došla vam je komšinica ili neko od rodbine i doneo vam je tanjir pun sveže ispečene pite, proje ili kolača. Posle nekoliko dana, setite se da niste vratili tanjir, a kako se tanjir ne vraća prazan, napravićete neku poslasticu i uzvratiti znak pažnje. Ovaj običaj zbližavao je komšije i rodbinu i gradili se se odnosi puni poverenja, bliskosti i uzajamne pomoći.

Običaj je da novoj snajki komšije i rodbina donose raznovrsna jela i poslactice tokom prvih dana braka. Donesu pun tanjir, popiju kafu i usput ispričaju novopečenoj domaćici recepte. Snajka pamti recepte, sprema jela, puni prazne tanjire i vraća ih u znak zahvalnosti, pokazujući time kako je postala prava domaćica.