Dolaze nam „vučji dani“, a naš narod od davnina veruje da ovo nikako ne treba da se radi

Vernici su danas 16. novembra proslavili Đurđic, dok ih 24. novembra očekuje Sveti Mrata

Zanimljivo je da se u narodnom kalendaru starih Srba ovaj period nazivao „vučji dani“ ili „Mratinci“.

Ovakav naziv su ovi dani poneli jer je Sveti Mrata važio za zaštitnika vukova. Nekada se u našem narodu verovalo da upravo od 16. do 24. novembra on gleda ko kako i šta radi. Potom drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali.

Kakva se verovanja vezuju za „vučje dane“?

Tako bi recimo kod domaćina koji je najviše grešio, nije išao u crkvu i nije poštovao Svetog Mratu bio poslat najopasniji, hromi vuk, zvan kriveljan.

U selima zapadne Srbije uobičajavali su da kolju crno pile ili mladog crnog petla, ranom zorom u tišini i na kućnom pragu. Potom bi se odsečena pileća glava vezivala crvenim koncem. Tako vezanom glavom se bajalo u vreme dolaska vukova, kako piše u knjizi „Običajnik kod Srba sa narodnim kalendarom“.

Takođe, nekada je bilo praksa da se u vreme Mratinaca ništa ne daje iz kuće, ništa se ne pere. Takođe, ne prede se vuna i ne rade se ručni radovi. To je navodno bilo vreme kada i krojači i obućari odmaraju.

Šta zaista pokazuju ovi dani?

Naravno, sve su ovo običaji koji se vezuju za neka davna prohujala vremena. Jedini običaj koji je ostao ponegde prisutan i dan danas jeste pokušaj da se odredi kakva nas zima čeka.

Naime, ako Mratinci padnu u dane mladog Meseca, zima će biti oštra. Ako je maglovito – zima će biti „ćudljiva“ i biće mnogo magle, Ako su u toku vedri dani – zima će biti „ljuta“ i puna mraza.