Danas je Krstovdan: Veliki je praznik, ova 3 običaja moraju da se ispoštuju

Srpska pravoslavna crkva i vernici svakog 18. januara slave Krstovdan. Ovim praznikom, koji prethodi Bogojavljenju (19. januar), slave se prvi hrišćani koji su primili veru.

U srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu zimski Krstovdan poznat je kao dan krštenja prvih hrišćana, koji su, prema predanju označeni kao katihumeni ili oglašeni.

Krstovdan uvek pada 18. januara, pa iako je u kalendaru upisan kao crno slovo, vernici ga obavezno poštuju tako što se ovaj dan posti i to strogo.

Prema svim pravilima to je dan koji se obavezno posti i to na specijalan način. Naime, ovog dana se jede samo jednom i to suvi hleb, malo koštunavog voća i pije se voda.

Običaj nalaže strogi post zbog kako bi se telo i duša pripremila na ispijanje bogojavljenske vodice.

Pored odlaska u crkvu, molitve i paljenja sveće za zdravlje svih ukućana, ovog dana je veoma važno da imate pozitivne misli.

Ova 3 običaja moraju da se ispoštuju na Krstovdan:

• Strogi post na vodi i hlebu
• Molitva
• Pozitivne misli

Akatist časnom krstu počinje jednom moćnom rečenicom: Raduj se…

„Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!“

Ova molitva ima za cilj da podseti svakog vernika kako nas beznačajni problemi vuku na dno, a na svetu ima toliko stvari za radovanje.

Toliko stvari zbog kojih moramo i trebamo da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno (porodica, deca, zdravlje, zdravi i živi roditelji, prijatelji) često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu trebamo da budemo zahvalni.

Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.