Da li su Srbi oduvek slavili Božić 7. januara? Ovu priču malo ko zna, a veoma je važna

Odgovor na ovo pitanje smatramo logičnim i podrazumevanim, a kada malo zagrebemo ispod površine, i te kako da ima šta novo da se nauči.

Godinama unazad Božić obeležavamo 7. januara, uz rituale i običaje koji su duboko ukorenjeni u našoj tradiciji.

Mnogi od nas nikada nisu postavili pitanje da li je ovaj datum oduvek bio dan kada slavimo rođenje Hristovo.

Činjenica da su pravoslavni Srbi i ostale crkve koje prate julijanski kalendar često izdvojeni u proslavi Božića u odnosu na ostatak hrišćanskog sveta, retko se dovodi u pitanje.

Ipak, ovaj datum, koji danas smatramo nepromenjivim, zapravo ima zanimljivu istoriju i priču koja seže vekovima unazad.

Razlog zbog kojeg pravoslavni Srbi, kao i mnoge druge pravoslavne crkve, Božić obeležavaju 7. januara leži u korišćenju julijanskog kalendara, koji je uveo Julije Cezar 45. godine pre nove ere.

Ovaj kalendar je bio zvaničan u čitavom Rimskom carstvu, ali je tokom vremena uočen problem — nije precizno pratio prirodni solarni ciklus. Do kraja 16. veka, razlika između julijanskog i solarnog kalendara iznosila je deset dana.

Godine 1582, papa Grgur XIII je reformisao kalendar, uvodeći gregorijanski kalendar koji danas koristi većina sveta.

Međutim, pravoslavne crkve nisu prihvatile ovu reformu, smatrajući da ona nije u skladu sa tradicionalnim hrišćanskim računanjem vremena.

Zbog toga su nastavile da koriste julijanski kalendar, koji danas kasni 13 dana za gregorijanskim, što pomera proslavu Božića sa 25. decembra na 7. januar.

Kako se Božić slavio pre uvođenja julijanskog kalendara?

Prvi hrišćani nisu slavili Božić u obliku u kojem ga danas poznajemo. Tek u 4. veku, Carigradski sabor odlučio je da 25. decembar bude dan kada se obeležava Hristovo rođenje, kako bi se proslava poklopila sa rimskim praznikom Nepobedivog Sunca (Sol Invictus). Ideja je bila da se preoblikuje paganska tradicija i pruži joj hrišćanski značaj.

U srpskim zemljama, koje su tada bile deo vizantijskog kulturnog i duhovnog kruga, Božić se počeo obeležavati po julijanskom kalendaru.

Tek nakon raskola između istočne i zapadne crkve 1054. godine, pravoslavni svet počeo je da razvija posebne običaje i tradicije vezane za ovaj praznik.

Da li će se datum Božića menjati?

Iako se često postavlja pitanje da li bi pravoslavne crkve trebalo da pređu na gregorijanski kalendar, zbog sve većeg vremenskog raskoraka, većina pravoslavnih zajednica je vezana za julijanski kalendar iz dubokih verskih i kulturnih razloga.

Promena datuma Božića bi zahtevala konsenzus unutar pravoslavnog sveta, koji je složen i podeljen po mnogim pitanjima.

Za pravoslavne Srbe 7. januar ostaje simbol tradicije, vere i identiteta. Bez obzira na to kako je do tog datuma došlo, on je danas deo našeg duhovnog nasleđa i bogatstva koje sa ponosom prenosimo na buduće generacije.

(Glossy)