Da li ste čuli za “doba trećeg petla”? Naši preci dan su delili na 18 perioda, a ovaj je bio najvažniji!

Danas vreme merimo po minutima, satima i alarmima na telefonu.

Ali naši preci nisu živeli po digitalnom satu – dan su merili po prirodi, svetlu, mirisima i zvucima.

Po starom običaju kod Srba, dan nije imao 24 časa, već 18 posebnih delova, od kojih je svaki imao svoj naziv, značenje i atmosferu.

Znate za jutro i podne, ali da li ste čuli za gluvo doba noći i trećeg petla? Za naše stare dan je imao 18 delova i svaki je važan, ali jedan najvažniji, prenosi 24sedam.rs.

Kako su Srbi nekada merili dan?

Evo kako izgleda podela dana prema narodnom shvatanju:

• Praskozorje – trenutak kada se prvi put na nebu pojavi svetlost, ali sunce još ne izlazi
• Zora – prvi dolazak svetlosti; nagoveštaj života i buđenja prirode
• Svanuće – trenutak kada se sunce ukazuje na horizontu
• Jutro – aktivan deo dana, vreme kada se radi
• Pre podne – period rada i pokreta
• Podne – vreme najveće svetlosti, simbol snage i ravnoteže
• Posle podne – lagani pad dana, ali još uvek pun života
• Suton – sunce počinje da se povlači, svetlost se lomi
• Sumrak – granica dana i noći, vreme tišine
• Predveče – prelaz iz sumraka u večernji mir
• Veče – vreme okupljanja, odmora, priča uz ognjište
• Mrak – potpuni nestanak svetla, ulazak u noć
• Doba noći – prva polovina noći, kada sve tone u tišinu
• Ponoć – simbolična prekretnica dana
• Gluvo doba noći – vreme kada “ni ptica ne leti”, najdublja tišina
• Prvi petao – signal početka kraja noći
• Drugi petao – nagoveštaj da se dan približava
• Treći petao – znak da uskoro stiže nova zora

Zašto je zora bila najvažnija?

Za naše pretke, zora nije bila samo deo dana, već sveta pojava. Verovalo se da zora donosi život, nadu, svetlost i pokret. Mnogi običaji, molitve, pa čak i radovi na polju počinjali su upravo u zoru. Dolazak sunca bio je znak obnove, božanske snage i početka.