Da li je pronađen „ključ dugovečnosti“: Krvna slika 100-godišnjaka izgleda upravo ovako

U ljudskoj prirodi je da svi težimo dugovečnosti i dužem životu….

Naučnici sa Instituta Karolinska iz Stokholma istraživali su razloge za dugovečnost kod nekih ljudi tako što su analizirali krv stogodišnjaka.

Ovi stogodišnjaci, koji su postali sve češći, predstavljaju najbrže rastuću demografsku grupu na svetu. Taj broj se se udvostručava svakih deset godina. Kako bi razumeli zašto neki ljudi dožive duboku starost, naučnici su analizirali biomarkere. To podrazumeva i nivo holesterola i šećera u krvi, kod osoba starijih od 90 godina.

Studija sa stogodišnjacima

Ova studija uključivala je podatke 44.000 Šveđana koji su bili na medicinskim pregledima između 64. i 99. godine, a zatim su praćeni tokom 35 godina. U toj grupi, 2,7 odsto (1.224 osobe) doživelo je 100. godinu. Većina stogodišnjaka su žene, čak 85 odsto. Analizirani su biomarkeri povezani s upalama, metabolizmom, funkcijom jetre i bubrega. Upalama je bila povezana mokraćna kiselina, dok su za metabolizam bili značajni holesterol, šećer u krvi, Alt, Asat, albumin, GGT, ALP i LD. Ispitani su i nivoi kreatinina, gvožđa, TIBC i albumina.

Rezultati studije dugovečnosti

Rezultati studije ukazuju da ljudi koji su doživeli stotu godinu imaju niže nivoe glukoze, kreatinina i mokraćne kiseline u krvi od osoba u svojim šezdesetim godinama i starijih. Iako ova studija ne daje konačne odgovore o ulozi genetike i načina života u dugovečnosti, sugeriše da faktori poput ishrane i konzumiranja alkohola igraju važnu ulogu u ovom procesu.