Način života igra važnu ulogu u održavanju zdravlja u starosti, ovih 7 svakodnevnih navika stogodišnjaci ne preskaču

Neka istraživanja pokazuju da način života može da igra veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja u starosti. Neke navike mogu da imaju i veliki uticaj na zdravo starenje.

Legendarni Dejvid Atenboro je nedavno ugasio 100 svećica na svojoj torti, a njegov „okrugli“ rođendan ponovo je otvorio pitanje šta zaista stoji iza dugog, ali i zdravog života.

Poznati britanski prirodnjak i TV autor Dejvid Atenboro proslavio je 8. maja svoj 100. rođendan, a njegov način života postao je povod mnogima da razmišljaju o tajnama dugovečnosti.

Deo odgovora leži u genetici, ali stručnjaci sve više ističu da svakodnevne navike imaju ogroman uticaj na to kako starimo. Neka istraživanja sugerišu da način života može igrati važnu ulogu u održavanju zdravlja u starosti.

Ali duže živeti ne znači nužno živeti zdravije. Za razliku od očekivanog životnog veka, koji meri koliko dugo osoba može da živi, očekivani zdrav životni vek odnosi se na broj godina provedenih bez hroničnih bolesti, invaliditeta ili kognitivnog pada.

Kako izveštava Dejli mejl, male promene poput redovnog vežbanja, kvalitetnog sna, društvenih kontakata i boljeg upravljanja stresom mogu imati veliki uticaj na starenje.

Druženje nije luksuz, već važna navika

Jedna navika koja se često povezuje sa dugovečnošću je redovno druženje. Studije su pokazale da ljudi u osamdesetim godinama koji se svakodnevno druže imaju manji rizik od smrti u narednih pet godina.

Čak i povremeno druženje može imati pozitivan efekat, ali naučnici ističu da se koristi povećavaju što su društveni kontakti češći. Usamljenost, s druge strane, sve više se povezuje sa negativnim promenama u telu.

Hronična usamljenost može pokrenuti stresnu reakciju tela, povećati nivo kortizola i uticati na imuni sistem. Takvo stanje može doprineti upali u telu i povećati rizik od demencije, srčanih bolesti i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Manje crvenog i prerađenog mesa

Ishrana igra ključnu ulogu u zdravom starenju. Ishrana bogata ultra-prerađenom hranom povezana je sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara, kao i sa kognitivnim opadanjem.

Ali nije važno samo ono što izbacujemo iz ishrane, već i ono što joj dodajemo. Cela zrna, maslinovo ulje, riba, nemasno meso, mahunarke, orasi, semenke i lisnato zeleno povrće često se navode kao osnova ishrane koja podržava zdravlje srca, mozga i mišića.

Mediteranska ishrana, koja daje prednost ribi, povrću, zdravim mastima i integralnim namirnicama, povezana je sa manjim rizikom od demencije i boljim zdravljem u starosti.

Atenboro nije potpuno izbacio meso, ali je smanjio unos crvenog mesa i češće birao ribu. Međutim, stručnjaci nas podsećaju da je posebno važno unositi dovoljno proteina u starosti kako bi se sačuvala mišićna masa i smanjio rizik od krhkosti i padova.

Hodanje ostaje jedna od najboljih navika

Iako se problemi sa kukovima i zglobovima često smatraju neizbežnim delom starenja, stručnjaci upozoravaju da su sedentarni način života i nedostatak vežbanja važni faktori rizika.

Redovna fizička aktivnost pomaže u očuvanju kostiju, zglobova i mišića i ne znači nužno intenzivne treninge. Važnije je biti aktivan tokom celog dana nego se oslanjati na kratke povremene nalete vežbanja.

Velika studija objavljena u časopisu BMJ Medicine, koja je pratila više od 111.000 ljudi tokom više od 30 godina, pokazala je da su razne fizičke aktivnosti povezane sa manjim rizikom od prerane smrti. Hodanje se izdvojilo kao aktivnost koja je posebno povezana sa manjim rizikom.

Osećaj svrhe čini razliku

Brojne studije su povezale osećaj svrhe sa dužim i boljim kvalitetom života. To može biti posao, volontiranje, briga o porodici, prijateljima ili jednostavno svakodnevna rutina koja osobi daje osećaj smisla.

Studija objavljena u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health otkrila je da rad nakon 65. godine može biti povezan sa dužim životom. Atenboro je upečatljiv primer u tom pogledu: on ostaje profesionalno aktivan i u 100. godini, nakon karijere koja traje više od sedam decenija.

San je temelj zdravog starenja

Kvalitetan san je još jedan važan faktor dugovečnosti. Tokom sna, mozak uklanja štetne supstance, uključujući proteine povezane sa Alchajmerovom bolešću.

Naučnici sa Harvarda su ranije upozoravali da dobar san može biti povezan sa dužim životom, a najveće koristi se vide kod ljudi koji spavaju između sedam i osam sati većinu noći i imaju stabilan ritam odlaska u krevet i buđenja.

Ali ni previše spavanja nije idealno. Prethodne studije su povezale previše sna sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanih bolesti, gojaznosti i dijabetesa.

Povratak prirodi pomaže u borbi protiv stresa

Stres je jedan od često potcenjenih faktora lošeg zdravlja i ubrzanog starenja. Dugoročni stres može uticati na nivo šećera u krvi i povećati rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog udara.

Zato stručnjaci preporučuju način života sa manje stresa i aktivnosti poput joge, meditacije, šetnje i boravka u prirodi. Takve navike mogu pomoći u regulisanju tela, zaštiti srca i održavanju zdravlja u kasnijem životu.

Atenborov život možda ne nudi jednostavan recept za dugovečnost, ali nas podseća na ono što stručnjaci sve više ističu: najvažnije navike nisu nužno komplikovane, već dosledne.