Sutra je Sveti Jovan, dan kada se čuda dešavaju: Držite se ovog običaja i kroz život će vas pratiti sreća

Praznik Sveti Jovan Krstitelj, koji Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 20. januara, posvećen je Isusovom rođaku, poznatom kao Jovan Preteča.

Jovan se zove Krstitelj, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista. Preteča ga zovu zato što je najavljivao Hristov dolazak.

Posle Nikoljdana i Đurđevdana ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.

Prema starom hrišćanskom predanju, Jovan je rođen pola godine pre Isusa Hrista. Otac mu je bio judejski sveštenik Zaharija, majka Jelisaveta

Prema Novom zavetu njegovi roditelji dugo nisu mogli da imaju dece, pa je zavladala velika radost kada su konačno postali roditelji i dobili sina. Od samog detinjstva, po učenju roditelja, bio je okrenut pravoslavlju.

Jovan Krstitelj je vršio obredna kupanja na reci Jordan, gde je krstio i Isusa Hrista. Prethodno je najavio njegov dolazak krštvavajući i okupljajući nove vernike.

Uloga Svetog Jovana

Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bogojavljenja, crkva je posvetila dan nakon Bogojavljenja upravo njemu.

Za ruku svetog Jovana priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Naši preci su verovali da se baš na dan Svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja. Upravo otud potiče mnoštvo narodnih običaja.

Na Jovanjdan vernici, koliko god da to mogu da ispoštuju, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na Jovanovo stradanje. Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Takođe se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Svetog Jovana bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja.