Spavanje određuje koliko dugo ćete živeti: Naučnici došli do iznenađujićih saznanja

Ljudi koji nakratko ustaju noću više puta, prema istraživanju, imaju najjači prediktor smrtnosti

San je izuzetno važan za psihofizičko zdravlje i stručnjaci stalno apeluju na to da on mora da bude kvalitetan i da treba spavati između 6 i 8 sati kako bi organizam mogao da funkcioniše tokom dana. Psiholozi se, takođe, bave i načinom spavanja, odnosno položajem koji zauzimamo u krevetu tokom sna, povezujući i tu činjenicu kako sa kvalitetom odmora, tako i sa našim karakterom i osobinama.

Nauka je na taj način sada došla do novih saznanja koja bi značajno mogla da promene naša shvatanja o zdravlju. Naime, otkriveno je da ekstremno zastupljena fragmentacija sna, odnosno njegovo rasparčavanje, jeste najjači okidač za mortalitet. Istraživanje je obuhvatilo i proučavanje raznih osobina i ponašanja kod ljudi, poput pokreta brade, nogu, disanja i otkucaja srca, kako bi ustanovili na koje se sve načine može ustanoviti u kakvom je opštem stanju određena osoba.

Ljudi koji nakratko ustaju noću više puta, prema istraživanju, imaju najjači prediktor smrtnosti. Taj poremećaj spavanja je potpuno drugačiji od oog kada se pojedinci bude ukoliko imaju problem s nesanicom ili apnejom u toku sna. Ono što naučnici, međutim, nisu utvrdili, jeste kako je fragmentacija sna povezana sa smrtnošću i to je ono što oni sada planiraju da otkriju.

Naučnici su tokom istraživanja utvrdili kako izgleda prosečan san u nekom određenom starosnom dobu. Koristili su sistem izučavanja kako bi predvideli na koji način su povezani starost i spavanje. Tako je ustanovljeno da je isprekidano spavanje zastupljenije kod osoba poodmakle životne dobi, što je i glavni pokazatelj kako će izgledati budući san tih osoba.

Inače, ljudi trećinu života provede spavajući, pa je ono veoma važna stavka opšteg blagostanja. Tokom spavanja, pored mozga, kroz posebne programe prolaze i srce i disanje, a sve promene sa njima ukazuju na eventualne zdravstvene poremećaje.

Glavni podatak koji su se naučnici izvukli iz istraživanja jeste da se osobe koje se često bude noću, pa i ustaju, ne sećaju da su to činile. To je dakle potpuno suprotno od insomnije kod koje se ljudi i te kako svesni da se bude. Takođe, ovaj tip buđenja se potpuno razlikuje od mesečarenja.

Naučnici ističu kako će ova studija spavanja dosta koristiti za predviđanje bolesti koje se potencijalno mogu javiti pre smrti.

– Možete li da zamislite da bismo mogli da koristimo studije spavanja da predvidimo rizik od srčanog udara kod nekoga, a zatim da iskoristimo to kako bismo na vreme intervenisali? To bi bila velika stvar – ističu u izveštaju istraživači sa Stanfordske medicine, a prenosi britanski Independent.

Odlazak u krevet na vreme i buđenje po redosledu važno je za poboljšanje sna. To znači da nije poenta samo spavanje, već i potpuno odmaranje.