Jedna krvna grupa je najopasnija: Ljudi koji je imaju teško podnose bolesti, ali to nije ono najgore

Raznovrsnost krvnih grupa, odnosno postojanje četiri krvne grupe A, B, AB i 0, ima veze sa evolucionom prednošću.

Godine 1900. austrijski lekar Karl Landštajner otkrio je tri krvne grupe A, B i 0. Ovo je bilo ogromno otkriće, pa je Landštajner 1930. dobio Nobelovu nagradu za veliko dostignuće u medicini.

Nekoliko godina kasnije otkrivena je i krvna grupa AB.

Ono što razlikuje jednu krvnu grupu od druge su njeni antigeni, odnosno omotač oko crvenih krvnih zrnaca, eritrocita, koji pomaže telu da prepozna koje su krvne ćelije vaše.

Dakle, ako pacijent sa krvnom grupom A dobije transfuziju od davaoca krvne grupe B, antitela u telu pacijenta će odbaciti primljenu krv jer im se ne poklapa.

Tada postoji rizik od zgrušavanja krvi, što može ugroziti život pacijenta.

Postoje dva glavna antigena koja okružuju crvena krvna zrnca, nazvana A i B. Ako je vaša krvna grupa AB, u telu imate antitela A i B.

Krvnoj grupi 0, opet, nedostaju antigeni A i B, pa će antitela pacijenta sa krvnom grupom 0 napasti antitela krvnih grupa A i B tokom transfuzije.

Zbog toga osobe sa krvnom grupom 0 mogu da primaju samo krv iste krvne grupe.

Krvna grupa A je najstarija krvna grupa, a sve ostale krvne grupe nastale su kao posledica mutacije koja je bila neophodna da bi čovek preživeo, odnosno da bi se odupreo određenim bolestima. Tako je pre pet miliona godina nastala krvna grupa 0, a ubrzo potom i krvna grupa B.

Veruje se da su ove mutacije preživele zahvaljujući otpornosti na određene bolesti. Naučnici su tako ustanovili da se ćelije zaražene malarijom ne vezuju lako za krvnu grupu B ili 0, što znači da su ljudi sa krvnom grupom 0 i B otporniji na malariju od ljudi sa krvnom grupom A. Stoga se može reći da krv tip A „slabiji“ od ostalih.