Danas je Lazareva subota ili Vrbica, veruje se da ovi običaji donose sreću i zdravlje, posebno deci

Praznik kao Vrbica, Lazareva subota, predstavlja kraj Velikog posta i najavu Strasne sedmice. Strasna sedmica ja nedelja Hristovog stradanja, smrti i Vaskrsenja

Obeležava se kao uspomena na čudo koje je Hristos učinio podigavši iz mrtvih prijatelja Lazara iz Vitanije.

Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i on je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.

Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još 30 godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica.

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću.

Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, gde su ga dočekali ljudi, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

Običaji na Vrbicu ili Lazarevu subotu

Na ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.

Ovo je praznični dan u kome se takođe ne rade teži fizički poslovi.

(Alo)