Ovo je najstarija prevara prodavaca: Nikada više nećete kupovati robu kojoj se cena završava cifrom 9

Cena robe koja se završava na devet, po pravilu je skuplja od robe koja ima cenu bez te cake.

U koju god radnju da uđete, jedna brojka najčešće upada u oči kad su u pitanju cene artikala. Devetka.

Čini se da ne postoji cena koja se ne završava devetkom, a najčešće sa 99 što bi trebalo da bude suptilan, iako već provaljen trik kojim vas prodavac uverava da je ta jedna para koju ste uštedeli značajna za vaš kućni budžet. Odnosno, da je 9.99 značajno manje od deset.

Međutim, veliko istraživanje koje su sproveli profesori Daniel Levy i Avichai Snir urađeno na godinama prikupljanim podacima iz američkih prodavnica otkrilo je da potrošači, kad kupuju artikle kojima cena završava na 9, ne samo da nisu uštedeli taj jedan cent – nego su robu u proseku preplatili 18 odsto u odnosu na slične artikle s „normalnim cenama“, prenosi Jutarnji list.

Analizirali su cene svega – od sira, preko grickalica i sokova, supa, deterdženata, do toaletnog papira i šampona, a zaključak je da kad cena robe završava na devet, po pravilu je skuplja od robe koja ima cenu bez te cake.

Naravno, u slučajevima pojedinih namirnica razlike su frapantne – recimo, sokovi kojima cena završava na devetku u proseku su za 43 odsto skuplji od sokova koji imaju cenu bez te fore na kraju, toaletni papir skuplji je 35 odsto, bombone 28 odsto, papirnati ubrusi 23, a sapuni 22.6 odsto.

Niko ne zna kad je i zašto tačna u trgovinu uvedena ta praksa da cene završavaju na 9, ali slična je taktika otkrivena još u reklamama za Macy iz 1880. godine, u kojima su pojedine stvari koštale 1.99 i bile reklamirane kao odlična prilika.

Istraživanja danas pokazuju da su među cenama koje završavaju s devetkama najčešće 9.99, slede zatim 9, pa 9.95 te 4.99.

Mnogi se pitaju zašto se danas uopšte insistira na praksi ovakvog izražavanja cena kad potrošači jako dobro znaju da s tom jednom parom ili centom neće značajno uštedeti i da je reč o psihološkom triku, a jedno od obrazloženja jeste da potrošači cene ionako čitaju s leva na desno pa kad je cena izražena kao 9.99 umjesto 10, utisak je da se zapravo štedi ceo dinar, deset ili sto – umesto tek jedne pare.

Neka druga istraživanja pokazuju da trgovci cene zaokružuju na 99 u slučajevima kad nešto poskupljuju kako bi minimizirali udarac na potrošače dok kod pojeftinjenja proizvoda idu na neke druge trikove.

Dokazano je i da su cene koje završavaju na 99 uglavnom napumpane s tržišno zaista najpovoljnijeg iznosa pa potrošači, kad razmišljaju na primer o kupovini novog televizora, treba da se uvek zapitaju – da li je tih 26.999 dinara zaista najpovoljnije što mogu pronaći?