Mikroplastika u telu povezana je sa rakom pluća i debelog creva, evo kako možemo smanjiti unos

Mikroplastika je sveprisutna u našoj okolini, hrani i vodi. Naučnici tvrde da mikroplastika u telu utiče na razvoj najtežih bolesti kao što su rak pluća i debelog creva. Možemo li da smanjimo njen unos?

Mikroplastika je postala jedna od najčešće pominjanih tema u kontekstu zdravlja i životne sredine u poslednjoj deceniji. Prema jednoj poznatoj proceni, možemo uneti do 52.000 mikroplastičnih čestica godišnje. Iako je ova brojka kasnije dovedena u pitanje. Međutim, jasno je da mikroplastika ulazi u ljudski organizam u značajnim količinama. Unosimo je hranom, pićem, pa čak i disanjem iz vazduha. Zbog toga je postala sveprisutna u našem svakodnevnom životu, piše CNN.

Mikroplastika u telu. Naučnici su je već pronašli u raznim telesnim tečnostima kao što su pljuvačka, krv, sputum i majčino mleko, kao i u organima uključujući jetru, bubrege, slezinu, mozak, pa čak i kosti. S obzirom na sve veći broj dokaza o njenom prisustvu u telu, postavlja se ključno pitanje – kakav uticaj ova plastika zapravo ima na naše zdravlje?

Šta je mikroplastika?

Mikroplastika su veoma male plastične čestice, obično manje od 5 milimetara, i često mikroskopske veličine. Nastaju razgradnjom većih plastičnih predmeta kao što su flaše, kese i ambalaža. Nastaju i kao namerno proizvedene male čestice koje se koriste u kozmetici, industriji ili tekstilu. Postoje dve glavne vrste: primarna mikroplastika, koja se već proizvodi u malom obliku (npr. mikroperlice u proizvodima za piling). I sekundarna mikroplastika, koja nastaje razgradnjom većih komada plastike pod uticajem sunca, vode i mehaničkog habanja.

Zbog svoje veličine i otpornosti, mikroplastika se ne razlaže lako u prirodi, već se akumulira u životnoj sredini i ulazi u lanac ishrane.

Kako mikroplastika ulazi u ljudski organizam?

Najčešći put mikroplastika u telu nalazi kroz hranu i piće. Kada konzumiramo hranu koja je bila izložena kontaminaciji plastikom, unosimo i ove sitne čestice. Pored toga, mikroplastika može ući u telo i putem udisanja, posebno u zatvorenim prostorima gde se nakupljaju vlakna iz sintetičke odeće, a u manjoj meri i kroz kožu.

Zanimljivo je da svakodnevne aktivnosti, poput otvaranja plastične flaše ili korišćenja plastičnih posuda, takođe mogu doprineti unosu mikroplastike. Na primer, trenje ili toplota mogu prouzrokovati otpuštanje sitnih čestica, koje zatim završe u hrani ili vodi.

Koje namirnice i pića sadrže mikroplastiku?

Danas se mikroplastika nalazi u velikom broju namirnica. Morski plodovi poput ribe, školjki i rakova se posebno ističu. Oni dolaze iz okruženja koje je već značajno zagađeno plastikom. Kada konzumiramo cele organizme, poput školjki, unos mikroplastike se povećava.

Pored toga, mikroplastika je otkrivena u vodi za piće, uključujući i flaširanu i vodu iz slavine. Istraživanja su pokazala da flaširana voda često sadrži više mikroplastike zbog ambalaže. Pronađena je i u soli, medu, pivu, pa čak i voću i povrću. Biljke mogu da apsorbuju sitne čestice iz zemljišta.

Poseban izvor mikroplastike su proizvodi upakovani u plastiku, kao i hrana zagrejana u plastičnim posudama. Sintetički tekstil takođe doprinosi problemu jer prilikom pranja oslobađa mikroskopska vlakna koja završavaju u vodi, a kasnije u lancu ishrane.

Šta se dešava sa mikroplastikom u telu?

Nakon ulaska u telo, deo mikroplastike se izlučuje, ali deo može ostati u telu. Naučnici su već dokazali prisustvo mikroplastike u krvi, plućima i digestivnom sistemu. Postoji zabrinutost da bi veoma male čestice, takozvana nanoplastika, mogle da prodru kroz ćelijske membrane i prošire se po celom telu.

Istraživanja pokazuju da mikroplastika kod životinja, poput riba i ptica, povećava podložnost infekcijama. Studije na životinjama i ćelijama povezale su je sa upalom, oslabljenim imunološkim sistemom, oštećenjem tkiva, metaboličkim poremećajima i promenama u razvoju organa. Velika analiza naučnih radova sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku zaključila je da mikroplastika verovatno šteti digestivnom, respiratornom i reproduktivnom sistemu i da bi mogla biti povezana sa rakom pluća i debelog creva, izveštava Stanford.

Jedna od prvih studija na ljudima, objavljena 2024. godine u časopisu „The New England Journal of Medicine“, pratila je pacijente nakon operacije uklanjanja plaka iz arterija. Oni kod kojih je pronađena mikroplastika imali su veći rizik od srčanog i moždanog udara i smrti u poređenju sa onima bez nje.

Dalja istraživanja pokazuju da mikroplastika može da prodre u ćelije i utiče na gene, što sugeriše moguću ulogu u razvoju bolesti krvnih sudova. Iako su podaci još uvek ograničeni, naučnici razmatraju da li mikroplastika u telu može biti povezana sa povećanjem hroničnih bolesti kao što su gojaznost, kardiovaskularne bolesti i rak.

Deca mogu biti posebno ranjiva jer se njihovi organi još uvek razvijaju. Jedna studija je pronašla mikroplastiku u tkivu krajnika kod velikog broja dece. Ne samo na površini već i dublje u tkivu. U nekim slučajevima, otkrivene su čak i teflonske čestice vidljive pod mikroskopom.

Naučnici sada razvijaju metode za precizno merenje i lociranje mikroplastike u telu kako bi bolje razumeli njihov uticaj na zdravlje, ali je jasno da je potrebno više istraživanja.

Potencijalne posledice po zdravlje

Istraživanja u ovoj oblasti još se uvek razvijaju. Naučnici upozoravaju na potencijalne rizike. Dugotrajna izloženost mikroplastici mogla bi biti povezana sa problemima sa imunološkim sistemom, hormonskim poremećajima i hroničnim upalama. Postoje i sumnje u vezi sa uticajem na plodnost i razvojem određenih bolesti, ali je potrebno više istraživanja za konačne zaključke.

Važno je naglasiti da trenutno ne postoji jasan konsenzus o tačnom nivou opasnosti po ljudsko zdravlje, ali trendovi ukazuju na potrebu za oprezom i smanjenjem izloženosti, izveštava Science direct.

Može li se smanjiti unos mikroplastike?

Iako je nemoguće potpuno izbeći mikroplastiku u današnjem svetu, postoje načini da se smanji izloženost. Korišćenje staklenih ili metalnih posuda umesto plastičnih, izbegavanje zagrevanja hrane u plastici i smanjenje potrošnje flaširane vode mogu biti korisni koraci. Takođe, izbor prirodnih materijala u odeći i pažljiv izbor kozmetike mogu smanjiti unos mikroplastike iz drugih izvora.