Zašto baš on? Misterija uskršnjeg zeca, od drevnih boginja do čokoladnih figura u našim korpama

Zašto baš on? Misterija uskršnjeg zeca, Od drevnih boginja do čokoladnih figura u našim korpama!

Svi znamo proceduru: farbamo jaja, mesimo pogače i, naravno, kupujemo čokoladne zečeve. Ali, da li ste se ikada zapitali kakve veze ima dugouhi šumski glodar sa vaskrsenjem i praznikom koji slavi život? Ako mislite da je zec tu samo zato što je „sladak“, prevarili ste se. Njegova istorija je prava avantura kroz vreme!

Odakle je „doskočio“ u našu tradiciju?

Zec nije postao simbol Uskrsa preko noći. Njegovi koreni sežu duboko u prošlost, još u doba paganskih verovanja. Stari narodi su zeca smatrali simbolom plodnosti i novog rađanja jer, ruku na srce, retko koja životinja se tako brzo razmnožava.

Legenda kaže da je sve počelo od germanske boginje proleća, Eostre. Prema predanju, ona je jednom ranjenom pticom, kako bi je spasila od hladnoće, preobratila u zeca. Iako je postao zec, on je zadržao sposobnost da leže jaja, što objašnjava ovu neobičnu kombinaciju koju viđamo svakog aprila.

Nemački „Oschter Haws“ i prva gnezda

Moderna tradicija uskršnjeg zeca kakvu danas poznajemo procvetala je u Nemačkoj u 16. veku. Deca su tada pravila „gnezda“ od svojih kapa ili korpica, nadajući se da će im Oschter Haws (Uskršnji zec) ostaviti šarena jaja ako su bila dobra.

Kada su nemački doseljenici u 18. veku stigli u Ameriku, sa sobom su poneli i ovu tradiciju, koja se odatle brzinom munje proširila celim svetom. Danas, umesto pravih gnezda u travi, imamo raskošne korpe prepune slatkiša, ali suština je ostala ista – radost darivanja i proslava buđenja prirode.

Da li ste znali?

Zec se u hrišćanskoj umetnosti ponekad pojavljivao i kao simbol čistote, jer se verovalo da spava otvorenih očiju, što je asociralo na večnu budnost duha.

Dakle, sledeći put kada vidite uskršnjeg zeca, setite se da on nije samo ukras, već mali ambasador proleća koji nam poručuje da je život neuništiv i da se uvek iznova budi.