Gde su granice: Koliko dugo može da živi zdrav čovek? Evo šta nauka kaže…

Svaki put kada se desi da umre najstarija osoba na svetu, uvek se pokrene debata koja je vekovima delila naučnike: Postoji li granica koliko dugo zdrav čovek može da živi?

Još u 18. veku, francuski prirodnjak Žorž-Luj Leklerk, poznat kao grof de Bufon, izneo je teoriju da osoba koja nije pretrpela nesreću ili bolest može da živi teorijski maksimum od 100 godina. Od tada, medicinski napredak i poboljšanje uslova života pomerili su granicu unazad za nekoliko decenija.

Nova prekretnica postignuta je kada je Francuskinja Jeanne Calment proslavila svoj 120. rođendan 1995. godine. Kalment je umrla dve godine kasnije u 122. godini. Ona je i dalje najstarija osoba koja je ikada živela — barem je to potvrđeno.

Prema Ujedinjenim nacijama, 2021. je bilo oko 593.000 ljudi starih 100 godina ili više, u odnosu na 353.000 deceniju ranije. Očekuje se da će se broj stogodišnjaka više nego udvostručiti u narednoj deceniji, prema podacima agencije Statista.

Pa koliko daleko možemo ići? Naučnici se ne slažu, a neki tvrde da je životni vek naše vrste ograničen strogim biološkim ograničenjima. Godine 2016, genetičari koji su pisali u časopisu Nature rekli su da nije bilo poboljšanja u ljudskoj dugovečnosti od kasnih 1990-ih. Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni ljudski životni vek smanjio od Calmentove smrti — iako je na svetu bilo više starijih ljudi.

“Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina”, rekao je francuski demograf Žan-Mari Robin.

“Ali ovu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi”, rekao je Robine, specijalista za stogodišnjake na Institutu za medicinska istraživanja INSERM.

Istraživanje iz 2018. pokazalo je da, iako se stopa smrti povećava sa godinama, ona se usporava nakon 85. Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 odsto  do 60 odsto svake godine, kaže istraživanje.

“Prema ovoj teoriji, ako postoji 12 ljudi od 110 godina, šest će preživeti do 111, troje do 112 i tako dalje”,   rekao je Robine.

Zahvaljujući ‘efektu volumena’, više ne postoje fiksne granice dugovečnosti. Međutim, Robine i njegov tim ove godine objavljuju istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti i dalje raste nakon 105. godine, dodatno sužavajući prozor. Da li to znači da postoji fiksna granica koliko dugo možemo da živimo?

“Nastavićemo da otkrivamo, kao i uvek, i malo po malo će se poboljšati zdravlje najstarijih ljudi”,  rekao je on.

I drugi stručnjaci su oprezni pri izboru strane.

“Za sada nema definitivnog odgovora”,   rekao je Frans Mesl, demograf sa Francuskog instituta za demografske studije.

Eric Boulanger, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, rekao je da bi „genetska manipulacija“ mogla da omogući nekim ljudima da žive 140 ili čak 150 godina.