Drvo koje izumire, a ima moć da leči: Nekada je bilo u svakom dvorištu, danas je prava retkost!

Vraćamo se u detinjstvo! Lekovita moć duda je tajna koju su znale naše bake. Ovaj simbol ravničarskih dvorišta nije samo slatki plod, već moćna kućna apoteka za grlo, probavu i regulaciju šećera.

U našim ravničarskim predelima svojevremeno nije mogao da se zamisli sokak ili dvorište bez duda. Slatke plodove ovog drveta obožavala su deca, a od opalih plodova ostajali su im na bosim stopalima crveni, ili crni tragovi koji su se teško prali. Opale plodove duda tamanila su i jata gusaka.

Slika ravnice sada je drugačija, stabala duda je sve manje, a rasadnika mladih dudova, dudara – gotovo da nema. Zašto zaboravljamo ovo moćno drvo?

Beli i crni dud: Razlika među zaboravljenim blagom

Dud se deli na dve glavne vrste, a obe su lekovite i korisne.

Beli dud (Morus alba L.) je drvo koje poraste do 20 metara i ima okruglu krošnju. Njegovi listovi su širokojajasti, a plodovi (dudinja) kreću se od bele, preko ružičaste do crveno-crne. Poreklo vodi iz Kine, gde se gajio prvenstveno zbog lišća kojim se hrane svilene bube.

Crni dud (Morus nigra L.) je takođe visok, ali mu je kruna šira, a listovi hrapavi i dlakavi. Plodovi crnog duda su sočni, tamno crno-ljubičasti, gotovo dvostruko veći od belog i slađeg ukusa. Vodi poreklo iz Irana i Avganistana.

Zaboravljena moć: Dud u narodnoj medicini

Iako se lekovita moć duda danas ne koristi često u savremenoj fitoterapiji, njegovo mesto u narodnoj medicini je neizbrisivo. Kao lekovite sirovine koriste se plod, kora sa korena i list crnog duda.

Plod duda je izuzetno bogat i sadrži oko 9% šećera, organske kiseline, pektin, vitamine i mineralne soli.

Kako se koristi?

• Plodovi se upotrebljavaju kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv zatvora.
• Kora korena takođe deluje kao purgativ.
• List se koristi kao adstringens (sredstvo koje površinski skuplja kožu i sluzokožu), a narod veruje i da snižava koncentraciju šećera u krvi.

Kućna apoteka: Sirup od duda za grlo i probavu

Od zrelih crnih dudinja pravi se izuzetno cenjen sirup (Sirupus mororum). Ovaj sirup se nekada pravio i u apotekama i bio je deo zvaničnih farmakopeja.

Upotrebljava se za ispiranje kod upala usta i grla, kao osvežavajući napitak kod groznica, blago sredstvo za iskašljavanje i izazivanje stolice. List ulazi u sastav različitih čajnih mešavina koje se preporučuju kao dopuna lekovima kod blago povišene koncentracije šećera u krvi, često u kombinaciji sa listom borovnice i mahunama pasulja.

Sok od duda, kompoti, slatko i pekmez su uobičajene poslastice, dok se od fermentisanih dudinja peče i čuvena rakija dudovača. Njegovo drvo je cenjeno za stolariju i izradu buradi, što samo potvrđuje koliko je lekovita moć duda vredna čuvanja.