Noćas se nebo otvara, dolazi vreme čuda i ispunjenja želja!

U narodu se noć između Mitrovdana i sledećeg dana smatra posebnim, graničnim vremenom, kada se, kako kažu, „otvara nebo“.

Ovo verovanje je deo šire tradicije o „otvorenim“ ili „čudotvornim“ noćima (poput one uoči Đurđevdana ili Ivanjdana). Verovalo se da se tada duše pravednika približavaju ljudima i da se svaka iskrena molitva, izgovorena u tišini, čuje, prenosi k1info.rs.

Iako se u pisanim crkvenim spisima ne pominje, ovo duboko ukorenjeno narodno verovanje nosi sledeća značenja:

1. Vreme čuda i ispunjenja želja

Veruje se da u trenutku kada se „nebo otvara“, onaj ko je budan i čistog srca može da poželi jednu želju.

Želja mora biti iskrena i, prema nekim verovanjima, ne sme biti sebična ili usmerena protiv nekoga.

Trenutak otvaranja neba je, naravno, teško predvideti, zbog čega je ova noć prožeta iščekivanjem i mistikom.

2. Povezanost sa duhovnim svetom

U drevnom predanju, period oko velikih praznika, posebno onih koji označavaju prelaz iz jednog godišnjeg doba u drugo (a Mitrovdan je „hajdučki rastanak“ i početak zime), smatra se trenutkom kada su granice između sveta živih i duhovnog sveta tanje.

3. Mitrovdan kao granica godine

Od Mitrovdana počinje zimska polovina, pa se taj trenutak u narodnoj tradiciji doživljavao kao granica između starog i novog, između svetlosti i tame. Zato se smatralo da u toj noći, dok priroda prelazi u mirovanje, i nebo postaje bliže zemlji.

Mitrovdan se u srpskom narodu odvajkada vezuje za:

Hajdučki rastanak: Dan kada su se hajduci rastajali i odlazili na zimovanje kod jataka, da bi se ponovo okupili za Đurđevdan („Đurđevdanak – hajdučki sastanak“).

Vremenska prognoza: Smatra se da vreme na Mitrovdan predskazuje kakva će biti zima (sunčano – blaga, sneg – oštra).

Dakle, verovanje o „otvaranju neba“ nije samo magijsko, već i simbolizuje prelaz i otkrovenje u periodu koji u suštini označava kraj jedne, a početak druge polovine narodne godine.