Ovaj simptom na nozi mogao bi da bude upozorenje da ćete doživeti srčani udar

Ako ste primetili čudne promene na nogama — poput bolova pri hodu, hladnoće, bledila ili sjajne kože — možda ne radi samo o „umoru“. Neki od ovih znakova mogu ukazivati na smanjeni protok krvi u nogama, što je povezano sa povećanim rizikom od srčanih problema.

Veza između nogu i srca

Promene u cirkulaciji nogu često se javljaju usled suženih arterija — proces koji se naziva periferalna arterijska bolest (PAD). Kada arterije koje vode do nogu postanu sužene zbog naslaga masnoće i kalcijuma, protok krvi opada. To nije samo problem nogu — takva stanja često idu “ruku pod ruku” sa oboljenjima srca.

Stručnjaci upozoravaju: bol pri hodu koji prestaje kad se odmorite (claudikacija) može biti znak da mišići ne dobijaju dovoljno kiseonika tokom aktivnosti. Takođe, izgleda kože može promeniti — koža može postati sjajna, bez dlaka, hrapava ili hladnija na dodir.

Koji simptomi nogu ne treba ignorisati?

• Bolovi, grčevi ili pečenje u listovima, butinama ili bokovima pri hodu, koji nestaju kad se zaustavite
• Slab ili nevidljiv puls u stopalima ili ispod kolena
• Rane koje ne zarastaju lako na stopalima ili nogama
• Koža koja izgleda sjajno, bez dlaka, hladna ili promene boje (plavičasta nijansa)

Zašto je ovo važno za srce?

Iako bol u nozi sam po sebi nije direktan simptom srčanog udara, PAD deluje kao upozorenje da u telu postoje arterijske promene koje mogu pogoditi i srce. Osobe sa PAD-om imaju znatno veći rizik od srčanih udara i moždanih udara.

Dr John McNeil upozorava da osobe koje imaju grčeve u nogama tokom hodanja pri čemu moraju stati — 20 % njih može kasnije doživeti srčani ili moždani udar.

Šta možete učiniti ako prepoznate simptome?

• Obratite se lekaru — lekar će moći da proceni puls, prepisati ultrazvuk krvnih sudova, test ABI (ankle-brachial index) i dodatne pretrage.
• Promenite stil života — prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost (hodanje), kontrola šećera, holesterola i krvnog pritiska rade čuda za krvne sudove.
• Uzimanje lekova — lekovi za razređivanje krvi, snižavanje holesterola i proširenje krvnih sudova mogu pomoći u smanjenju rizika.
• Terapije i zahvati — u ozbiljnijim slučajevima koriste se angioplastika, stent ili hirurški premost koronarnih arterija.