Psihoterapeut otkriva: Evo da li karma zaista postoji i zašto „ne vraća“ svima!

Karma se u istočnjačkim tradicijama definiše kao zakon uzroka i posledica – sve što činimo, mislimo i osećamo ostavlja trag koji oblikuje našu budućnost.

Za razliku od kazne, karma se posmatra kao lekcija i prilika za rast. Dobri postupci donose nagrade, dok loši nose iskustva koja nas uče odgovornosti

Zašto ljudi ne veruju u karmu?

Prema učenju Lame Tašija, ljudi često ne veruju u karmu jer posledice nisu trenutne. Kada bi svaka akcija odmah imala vidljiv ishod, sumnje ne bi postojale. Na Zapadu se karma često tumači drugačije nego na Istoku – više kao filozofski koncept nego kao univerzalni zakon.

Kako se karma manifestuje?

Emocije i misli: negativne emocije (bes, zavist, krivica) stvaraju energetske blokade.
Zdravlje: hronične bolesti i stres mogu biti posledica dugotrajnog negativnog obrasca.
Odnosi: karmički dugovi se često ogledaju kroz toksične veze i ponavljajuće obrasce.
Životne okolnosti: siromaštvo, neuspeh ili prepreke mogu biti lekcije koje duša bira.

Pouka karme

Karma nas uči da ništa nije slučajno – naše misli, odluke i postupci oblikuju realnost. Fokus na dobrotu, zahvalnost i pomaganje drugima može doneti unutrašnji mir i bolju budućnost.

Ili, kako kaže stara izreka: “Šta seješ, to ćeš i žnjeti.”