Ne, nije trik pitanja: Da li znate zašto je more slano?

Milioni godina, minerali i soli teku iz reka u mora i okeane.

Voda iz mora i okeana, kao i svaka druga voda, gubi se isparavanjem, a so ostaje rastvorena i čini preostalu vodu sve slanijom. Deo okeanske soli se takođe proizvodi procesima kao što su hlađenje magmatskih stena Zemljine kore ili trošenje stena i sedimenata na dnu okeana. Izvori soli su i čvrste i gasovite supstance koje izlaze iz Zemljine kore podvodnom vulkanskom aktivnošću.

Pored prirodnih pojava i procesa, na hemijski sastav morske vode utiče i život u moru. Morski organizmi koncentrišu i izlučuju mnoge hemijske elemente i utiču na njihovu koncentraciju u moru, ali nijedan organizam ne uklanja natrijum hlorid (kuhinjsku so) iz vode.

Udeo soli u moru naziva se salinitet, a izražava se u gramima po kilogramu (g/kg), ili u delovima na milion (‰). Prosečna slanost mora i okeana je 35 ‰. Slanija su ona mora koja primaju manju količinu padavina, imaju manji dotok reka i intenzivnije isparavaju.

Baltičko more ima najniži salinitet, samo 6 ‰. Nivo soli u moru danas je toliko visok da morska voda nije za piće, ali to ne znači da se ne može koristiti u druge svrhe. Iz jednog litra morske vode može se dobiti oko 35 grama kuhinjske soli.

So u moru olakšava plivanje i zadržavanje na površini, zbog čega je učenje plivanja u moru mnogo lakše nego u bazenima. Lekovita svojstva morske vode zbog soli i minerala kojima je bogata poznata su od davnina i nisu izgubila na značaju ni danas.