Večeras pomeramo kazaljke. Kako ‘preživeti’ promenu i sačuvati zdravlje?

Večeras pomeramo kazaljke na časovnicima zbog početka računanja zimskog vremena. Dobijamo sat više sna! Ali, nauka upozorava na opasnosti za zdravlje zbog pomeranja sata. Možemo li preživeti bez posledica?

Večeras, u noći sa subote, 25. oktobra, na nedelju, 26. oktobra 2025, tačno u 3:00 ujutro, kazaljke ćemo vratiti jedan sat unazad, na 2:00. Mnoge će razveseliti to da će time dobiti jedan sat više za spavanje ili za duže uživanje u prvoj jutarnjoj kafi.

Iako je pomeranje kazaljki na satu trebalo postati stvar prošlosti, ta praksa i dalje traje.

Zašto se pomera sat?

Pomeranje sata odvija se kao praksa već decenijama. Na ovim prostorima započela je u vreme Prvog svetskog rata, 1916. godine u Austro-Ugarskoj kako bi se smanjila potrošnja uglja. Dosada se ta praksa povremeno ukidala i vraćala, a tokom 70-ih zbog naftne krize, postala je standard koji se održava i danas.

– Koliko se energije zaista uštedi prelaskom na letnje računanje vremena, ne može se precizno utvrditi jer promena dovodi do manje potrošnje u nekim područjima i veće u drugima – objasnila je nemačka agencija za okolinu.

Iako bi se zimskim računanjem vremena umanjila potrošnja svetla u jutarnjim satima, toliko bi se povećala u popodnevnim satima, a grejanje bi se brže palilo.

Nauka upalila crveni alarm: Više od obične neugodnosti

Ono što se nekada smatralo tek manjom neugodnošću, danas je prepoznato kao značajan javnozdravstveni rizik.

Pomeranje sata dvaput godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji upravlja ključnim telesnim funkcijama, od ciklusa spavanja i budnosti, preko lučenja hormona i metabolizma, do krvnog pritiska i rada srca.

Pomicanje sata nije bezazleno: Evo kako utiče na zdravlje

Nedavno istraživanje naučnika s prestižnog američkog Univerziteta Stanford pružilo je najuverljivije dokaze do sada o dugoročnoj štetnosti ove prakse. Uspoređujući tri scenarija, sadašnji sistem pomeranja, trajno letnje i trajno zimsko vreme. Otkrili su da je dvostruko godišnje pomeranje kazaljki najgora opcija za naše zdravlje.

Njihovi modeli, temeljeni na podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazali su da bi ukidanje pomeranja sata i prelazak na trajno standardno (zimsko) vreme imalo dramatične pozitivne posledice. Procenjuje se da bi se samo u SAD-u time moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara i smanjiti broj gojaznih osoba za čak 2,6 miliona godišnje.

– Što ste više izloženi svetlosti u pogrešno vreme, to je slabiji vaš cirkadijalni sat. To utiče na imunološki sistem, nivo energije i druge aspekte zdravlja – upozorio je dr. Jamie Zeitzer, glavni autor studije.

Ovi dugoročni rizici nadovezuju se na već poznate kratkoročne posledice. Brojne ranije studije potvrdile su da u danima nakon prolećnog pomeranja sata raste broj srčanih udara, smrtonosnih prometnih nesreća i ozleda na radu, što se pripisuje gubitku sna i opštem umoru.

Kako preživeti?

Osim promena u potrošnji energije, dolazi i do promena u bioritmu. Pojave kao umor, manjak koncentracije i poremećaji sna, samo su neke od čestih posledica koje mnogi osećaju.

Poremećaj ritma spavanja je najčešći ali prilagođavanje olakšava postupno ranije leganje i buđenje, kao i izlaganje jutarnjem svetlu koje nadoknađuje gubitak svetlosti u poslepodnevnim satima.

Preporučuje se da se smanji unos kofeina 6–8 sati pre spavanja, izbegavati ekrane 2–3 sata pre počinka. Prvih dana nakon promene sata izbegavati ranu vožnju i koristiti javni prevoz.

Redovna telesna aktivnost, barem pola sata dnevno, pomaže u očuvanju dobrog raspoloženja i kvalitetnog sna. Budući da spavanje snažno utiče na kognitivne sposobnosti, važno je nakon neprospavanih noći ne donositi važne odluke.

Ako poteškoće sa spavanjem potraju i van razdoblja promene sata, preporučuje se da potražite lekarski savet i prilagodite životne navike.

(Krstarica/24sata.hr)