Selo bez ijednog poroka: Ovde žive ljudi koji su rekli ‘ne’ modernom svetu, a evo čime se hrane

Smešteno između dva planinska grebena na nadmorskoj visini od 1.800 metara, okruženo visokim vrhovima, često prekrivenim snegom, nalazi se selo Fioletovo. To je osamljeni i zanimljivi kutak Jermenije.

Fioletevo je selo u severnoj Jeremeniji i dom je Molokana, sledbenika hrišćanskog duhovnog pokreta koji se pojavio u 18. veku u okviru Ruskog carstva. Preci lokalne molokanske zajednice migrirali su u region Tavuš, čiji je najpoznatiji grad Dilidžan iz ruske Tambovske gubernije. Oni su tražili i pronašli utočište u surovim pejzažima Kavkaza.

Više od 150 godina, Molokani su živeli kao zatvorena i izolovana zajednica. Čuvali su svoja verovanja, običaje i jednostavan način života daleko od uticaja modernog sveta. Tek nedavno su počeli da otvaraju svoja vrata strancima, nudeći redak uvid u tradiciju koja ostaje duboko ukorenjena, prenosi una.rs.

Molokanci, za koje se veruje da im je ime poreklo od njihove prakse pijenja mleka (moloko na ruskom) tokom pravoslavnog posta (obično zabranjeno) su sektaška hrišćanska grupa. Nastali su kao kao odgovor na krute strukture Ruske pravoslavne crkve.

Po čemu su specifični?

Oni su odbacili ne samo crkvenu hijerarhiju, već i poštovanje ikona, obožavanje predmeta koje je čovek napravio i simbol krsta (zbog čega se i ne krste) koji smatraju instrumentom smrti. Za Molokance, pravo hrišćanstvo leži u obožavanju živog Boga i prihvatanju jedino Biblije kao svetog pisma.

Početkom 19. veka, pod pritiskom Pravoslavne crkve, ruska vlada je počela da preseljava disidentske verske zajednice – uključujući i Molokane – u udaljene delove carstva. Zakavkazje je postalo jedno takvo utočište, gde je Molokanima bilo dozvoljeno da se nasele u provincijama Tiflis, Erivan (Jerevan), Jelizavetpolj i Baku.

U Jermeniji, Molokani su uspeli da održe svoj zajednički način razmišljanja i duhovne tradicije skoro dva veka. Neki od njih su se postepeno integrisali, a takve tranzicije često dovode do odustajanja od sektaškog života. Ipak, oni ne gube kulturni identitet.

Čak i danas, Fioletovo ostaje uglavnom netaknuto modernim, digitalnim tekovinama. Upotreba televizora i računara je retka. Na modernu tehnologiju gleda sa dubokom skepsom, ponekad čak i kao na „nečistu rabotu“. Seljani se oslanjaju na usmenu komunkaciju ili novosti od rođaka koji im dolaze u posetu. Tako bivaju informisani o svetu van svoje doline.

U ovom selu niko ne pije alkohol, niti puši duvan

Posetioci Fioletova će imati osećaj da su posle Dilidžana, gde je veći deo ulica od kamena, uronili u sporiji, kontemplativniji ritam života.

Jedno od najzanimljivijih mesta za istraživanje ovde je muzej Čajbuška kuća, koji pruža uvid u svakodnevni život i običaje molokanskih porodica iz 19. veka. Poznati ruski pisac Maksim Gorki pio je čaj upravo u ovoj kućici tokom svoje posete Jermeniji 1929. godine.

Danas, putnike toplo dočekuje tradicionalno gostoprimstvo – poslužiće im čajeve iz samovara i sveže, domaće kolače.

View this post on Instagram

Bezvremensko selo

U ovom spokojnom i bezvremenskom selu, gde planine kao da ljuljuškaju nebo, goste pozivaju ne samo da budu svedoci jedinstvenog načina života, već i da zastanu. Ovde možete doživeti jednostavno, trajno bogatstvo kulture koja je preživela vekove.

Na zvaničnoj stranici sela, navedeno je da je „Fioletovo je veoma neobično mesto u kome žive potomci Molokanskih staroveraca, koji su se preselili na ova mesta iz Tambovske gubernije pre više od 200 godina“.

„Uprkos tome što je nekoliko generacija Molokanaca odraslo u Jermeniji, uspeli su da sačuvaju svoju kulturu i tradiciju. Jermeni poštuju Molokance zbog njihovog napornog rada i poštenja i hvale molokanski kiseli kupus“.