Sad i naučno dokazano: Što vam je ovaj deo tela topliji, manje su šanse da se prehladite!

Prehlada nije samo zastareo termin.

Istraživanja pokazuju da što je nos topliji, manja je verovatnoća da ćete se razboleti. Nosne ćelije mogu efikasno napasti i uništiti viruse i bakterije kada se zagreju.

Topli nosevi su bolji u borbi protiv infekcija, prema istraživanju objavljenom u časopisu Journal of Allergy and Clinical Immunology.

Stručnjaci su rekli da je produženo hladno vreme povezano sa respiratornim infekcijama. Međutim, tačno objašnjenje je izmicalo istraživačima. Kao moguće objašnjenje, naučnici su izneli teoriju da se ljudi češće okupljaju u zatvorenom prostoru tokom hladnog vremena i da virusi bolje preživljavaju u zatvorenom vazduhu sa niskom vlažnošću. Ali nije bilo jasno da li samo hladno vreme čini organizme podložnijim infekcijama.

Istraživači su 2018. otkrili da ćelije u nosu proizvode takozvane „ekstracelularne vezikule“ koje napadaju i uništavaju bakterije.

„Najbolja analogija koju imamo je gnezdo stršljena“, rekao je Mansur Amidž, profesor farmaceutskih nauka na Univerzitetu Northeastern i jedan od autora rada. Poput stršljena, „ekstracelularni vezikuli“ napadaju i uništavaju svog biološkog neprijatelja. Naučnici su odlučili da nastave dalje istraživanje i razjasne da li će „ekstracelularne vezikule“ takođe napasti i uništiti viruse dok napadaju i uništavaju bakterije.

Uzeli su komade nosne sluzokože od volontera koji su došli da uklone nosne polipe. Koristili su test supstancu koja je oponašala virusnu infekciju. Eksperiment je pokazao da „ekstracelularne vezikule” uspešno napadaju i uništavaju viruse.

Takođe, želeli su da rasvetle pitanje da li temperatura utiče na intenzitet odgovora „ekstracelularnih vezikula”. Da bi to uradili, uzgajali su nazalne ćelije na različitim temperaturama – jednu ispod 37 stepeni Celzijusa, a drugu ispod 32 stepena Celzijusa.

U normalnim uslovima telesne temperature (do 37C) „ekstracelularni vezikuli“ su uspeli da unište viruse.

Međutim, na nižim temperaturama proizvodilo se manje „ekstracelularnih vezikula“ i napadi na viruse su bili manje ozbiljni.

„Nikada nije postojao ubedljiv razlog zašto imate tako jasan porast virusne infektivnosti u hladnim mesecima“, rekao je drugi autor Benjamin Blejer, hirurg sa Harvardske medicinske škole.