Promaja – srpski neprijatelj broj 1: Nevidljiva sila koja vas vreba!

Da li ste ikada osetili iznenadnu oštru bol u vratu nakon sedenja između dva otvorena prozora?

Ako jeste, onda Vam je jasno zašto je promaja neprijatelj Srba broj jedan, čak i ispred mnogo ozbiljnijih pretnji. Dok se ostatak sveta smeje našem paničnom strahu od strujanja vazduha, Vi vrlo dobro znate da to nije samo praznoverje. To je fizički osećaj koji parališe.

Suština problema leži u naglom hlađenju tela. Kada ste zagrejani, a hladan vazduh konstantno prelazi preko Vaše kože, dolazi do reakcije koju stranci ne razumeju, ali mi itekako osećamo. Mišići se grče, nervi se upale, a glava počinje da boli. U ovom tekstu ćemo razotkriti misteriju ove nevidljive sile i objasniti kako da se zaštitite.

Zašto je promaja neprijatelj Srba toliko opasna?

Možda deluje kao šaljiva tema za nedeljni ručak, ali medicina ima objašnjenje. Nije reč o mističnom vetru, već o termoregulaciji. Kada promaja neprijatelj Srba napadne, ona cilja tačke na telu koje su najizloženije – vrat, krsta i lice. Lokalno hlađenje tkiva dovodi do sužavanja krvnih sudova, što rezultira slabijom cirkulacijom.

Vaše telo pokušava da se odbrani. Refleksna reakcija organizma je grčenje mišića kako bi se proizvela toplota. Upravo to grčenje Vi osećate kao bolnu ukočenost sledećeg jutra. Dakle, kada Vam neko kaže da „promaja ubija“, zapravo misli na:

• Upalu facijalnog nerva (iskrivljenost lica).
• Hroničnu ukočenost vrata i ramena.
• Glavobolje izazvane sinuzitisom.
• Bolove u donjem delu leđa.

Kulturološki fenomen ili stvarna pretnja?

Sigurno ste primetili da se u gradskom prevozu vodi pravi rat oko prozora. Dok jedni vape za vazduhom, drugi brane svoj život zatvaranjem svakog otvora. Ovde promaja neprijatelj Srba postaje više od zdravstvenog problema; ona postaje deo identiteta. Od malih nogu nas uče da se „čuvamo promaje“ više nego virusa.

Zanimljivo je da narodi na severu Evrope nemaju reč za ovaj fenomen u istom kontekstu. Oni spavaju sa otvorenim prozorima. Međutim, njihova tela su naviknuta na hladnoću, dok je naš organizam osetljiviji na nagle promene temperature, posebno tokom prelaznih godišnjih doba.

Kako se efikasno zaštititi u svom domu?

Ne morate živeti u hermetički zatvorenom prostoru da biste bili bezbedni. Rešenje je u pametnom provetravanju. Nikada, ali baš nikada, nemojte praviti direktan tunel vazduha u prostoriji u kojoj boravite duže vreme. Ako želite svež vazduh, otvorite širom prozore na pet minuta i napustite sobu dok se vazduh ne izmeni.

Ukoliko radite u kancelariji gde je klima uređaj podešen na arktičke temperature, uvek imajte pri ruci ešarpu ili lagani prsluk. Zaštitite vrat i lumbalni deo leđa. Upamtite, promaja neprijatelj Srba ne bira godišnje doba – ona vreba i leti i zimi. Slušajte svoje telo i savete starijih, jer bol koji osećate nije umišljen, on je upozorenje da zatvorite taj prozor.