Patrijarh Pavle je znao lek za tugu: Njegove mudre reči pomogle su hiljadama ljudi da izleče dušu

Njegove reči nose najveću utehu! Evo kako je voljeni patrijarh Pavle u jednoj misli sažeo put ka isceljenju srca i duše.

Patrijarh Pavle ušao je u istoriju srpskih patrijarha kao jedan od najskromnijih i najnekonvencionalnijih velikodostojnika koji su mnogo učinili za pravoslavlje. Voljeni patrijarh živeo je skromno, baš kako hrišćanska vera propoveda i zahteva. Ostale su zabeležene mnoge priče i primeri njegovog odnosa prema ovozemaljskom.

Nikada nije imao automobil, ni mobilni telefon, nije gledao televiziju ni čitao novine. Ustajao je rano i živeo po svim hrišćanskim pravilima, a nije mu bio problem nijedan fizički posao. Vozio se gradskim prevozom, a ostale su zabeležene mnoge anegdote koje samo potvrđuju da je zaista živeo u skladu sa onim šta je govorio.

Mudrost voljenog patrijarha: Gde pronaći lek za tugu?

Patrijarh Pavle je razumeo da je tuga deo ljudskog postojanja i da je ključ njenog prevazilaženja u strpljenju i veri. Njegova mudrost leži u shvatanju da bol nije trajan i da se izdržavanjem iskušenja čovek oplemenjuje.

Patrijarh Pavle je jednom prilikom rekao da tuga ne traje zauvek i da onaj ko izdrži do kraja, taj će se spasiti tuge.

„Taj put je tesan i uzak i tesna su vrata što vode u život. A kako su široka vrata i širok put što vodi u propast, mnogo je njih koji njim idu. Dakle, to su dve mogućnosti ili što kaže Boža Knežević – čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se zastidi“.

Patrijarhov savet se ogleda u opredeljenju za uži, teži put. Put istrajnosti, skromnosti i dobrote, čak i kada je teško. Tuga, prema njegovim rečima, nije kraj, već deo testa koji se mora izdržati da bi se došlo do isceljenja i mira u duši.

Patrijarh Pavle: Reči i delo

Patrijarhov život bio je najbolja ilustracija njegovih reči o uskom putu. On je birao skromnost i ne posedovanje kao put ka slobodi duše. Ljudi su ga sretali u gradskom prevozu ili dok je sam popravljao svoje cipele, što je za mnoge bilo šokantno, ali to je bila suština njegove mudrosti:

• On je shvatao da prevelika vezanost za materijalno stvara širok put očaja i tuge. Stoga je namerno birao jednostavnost.
• Nije bežao od fizičkog posla, jer rad daje svrhu i mir, a udaljava čoveka od besposlice i žalosti.
• Njegovo poverenje da će se „spasiti tuge“ dolazilo je iz uverenja da je skroman život pod zaštitom, što je najjači lek za strah i brigu.

Time nam je pokazao da se isceljenje duše ne pronalazi u spoljašnjim stvarima, već u izboru unutrašnjeg mira i strpljenju.

Patrijarh Pavle nas je učio da je istinski lek za tugu unutrašnja snaga i izbor. Ljudska duša je, kako je govorio, vredna najveće radosti, ali se mora izboriti sa iskušenjima. Njegov najmudriji savet je, dakle, u strpljenju: izdržite tugu, jer ona ima rok trajanja, a vaša vera i dobrota su trajni.