Pada vam pritisak zbog vrućine? Ove 3 namirnice „dižu iz mrtvih“, jedite ih svaki dan

Osobama čiji je pritisak inače nizak, vrućina dodatno otežava funkcionisanje

Srbiju je zahvatio prvi letnji toplotni talas, a prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda potrajaće do kraja ove nedelje. Temperatura će skakati i do 36 Celzijusa, a ove paklene vrućine ne padaju teško samo hroničnim bolesnicima – već i sasvim zdravim osobama, naročito onima sa prirodno nižim krvnim pritiskom.

Nizak krvni pritisak može delovati bezazleno, ali kada se spoji s vrućinom, lako može da izazove vrtoglavicu, umor, pa čak i nesvesticu. Nizak pritisak tokom leta često pogoršava simptome, a uzrok ovog stanja je hipotenzija, odnosno pad krvnog pritiska ispod vrednosti koje se smatraju „normalnim“.

Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak je intenzitet kojim krv teče kroz krvne sudove. Pritisak koji se smatra normalnim je između 100 i 120 mmHg (milimetara žive) maksimum i 75 do 80 mmHg minimum. Kada su vrednosti krvnog pritiska niske, one nisu striktno povezane sa preciznim brojem, jer mogu da se menjaju u zavisnosti od starosti, zdravstvenog stanja i drugih faktora. Na primer, nizak krvni pritisak od 90/60 mmHg može da bude u granicama normale za mlade, zdrave osobe, ali može da bude znak slabosti kod starijih pacijenata.

Simptomi niskog pritiska

Većina osoba sa niskim krvnim pritiskom ne primećuje nikakve simptome. Međutim, u nekim slučajevima mogu da se jave:

• vrtoglavica
• nesvestica
• izražen umor
• zamagljen vid
• pospanost
• slabost i malaksalost
• poteškoće u koncentraciji ili konfuznost
• anksioznost ili depresiju
• ubrzan srčani rad
• znojenje
• osećaj mučnine

Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?

Faktori koji mogu da utiču na vrednosti krvnog pritiska su:

• sistolni volumen – količina krvi koju srce pumpa sa svakom kontrakcijom
• vaskularni tonus, na koji može da utiče ukočenost ili blokada krvnih sudova
  otkucaji srca.

Varijacije u jednom ili više ovih faktora mogu da budu uzrok nižeg krvnog pritiska. Na primer, pacijent koji pati od srčane insuficijencije i niskog sistolnog volumena može da primeti snižavanje krvnog pritiska. Aritmije takođe mogu da izazovu pad krvnog pritiska.

Već porast temperature od pet stepeni u odnosu na uobičajenu, stresno deluje na organizam. Visoke letnje temperature šire krvne sudove, čime se krvni pritisak dodatno snižava – što može da dovede do toga da osoba kolabira. Osobama čiji je pritisak inače nizak, vrućina dodatno otežava funkcionisanje.

Normalne vrednosti pritiska kreću se oko 120/80 mmHg, dok je nizak pritisak definisan vrednostima ispod 90/60 mmHg. Simptomi mogu uključivati osećaj težine, slabost, vrtoglavicu, znojenje, a u težim slučajevima i gubitak svesti.

Kako možemo da podignemo nizak pritisak?

Voda, slana supa i paradajz – saveznici protiv pada pritiska

Lekari savetuju da se u letnjim danima ne preskaču obroci, da se pije dovoljno vode, a posebno se preporučuju prirodni načini za podizanje pritiska.

Takođe, savetuje se da prostorije budu rashlađene, ali ne previše hladne, kako bi se izbegao dodatni šok za organizam.

Kafa – ali uz čašu vode

Iako kafa može trenutno da podigne pritisak, stručnjaci upozoravaju da posle inicijalnog skoka dolazi do pada. Zbog svog diuretičkog dejstva, kafa može dodatno dehidrirati organizam. Dve do tri šolje dnevno su maksimum – ali uz svaku kafa, popijte i čašu vode.

So

Slana hrana utiče na povećanje (niskog) krvnog pritiska. Međutim, važno je da sa upotrebom soli ne preterujete. Savet je započeti dan slanim doručkom umesto slatkim, i time pružite telu odgovarajući nivo natrijuma, minerala koji je sastavni deo soli. Uvek birajte nerafinisanu morsku ili nerafinisanu himalajsku so.

I ugljeni hidrati su važni

Hrana bogata ugljenim hidratima može da pomogne u podizanju krvnog pritiska stimulisanjem oslobađanja insulina, što dovodi do toga da telo zadržava natrijum i vodu. Odlučite se za složene izvore ugljenih hidrata kao što su cela zrna, krompir, slatki krompir i mahunarke. Izbegavajte jednostavne ugljene hidrate kao što je rafinisani šećer, koji može da izazove brze fluktuacije šećera u krvi i pogorša simptome hipotenzije.

Izbegavajte naglo ustajanje i dugotrajno stajanje

Osobe sklone padu pritiska treba da izbegavaju dugotrajno stajanje u mestu – jer se tada krv sporije vraća ka srcu. Preporučuje se i da se polako ustaje iz ležećeg ili sedećeg položaja. Večernje šetnje su korisne jer pospešuju cirkulaciju bez dodatnog napora na visokim temperaturama.

Ishrana bez preterivanja i više pažnje na signale tela

Stručnjaci upozoravaju da iako slani obroci mogu pomoći, ne treba preterivati sa unosom soli. Takođe, namirnice bogate ugljenim hidratima – poput testenina, pirinča i krompira – mogu izazvati pad pritiska, te se njihov unos mora pažljivo dozirati.

Na kraju, budite u skladu sa sopstvenim telom: ako osetite slabost, usporite tempo, rashladite se i odmorite. Letnje vrućine ne opraštaju ignorisanje signala – ali uz malo pažnje, organizam možete uspešno pripremiti za sve izazove vrelih dana.