Mnogi još uvek mešaju mandarine i klementine, a razlika je velika: Evo o čemu se zapravo radi

Klementine su poznate i kao “besemene mandarine”, dok mandarine imaju semenke

Najaktualnije su usred hladne sezone, zbog čega ih se i naziva “božićnim mandarinama“. U sezoni ovog voća obično postoje fanovi jednog ili drugog, odnosno ljubitelji kiselkastijih mandarina i ljubitelji slađih klementina.

Po čemu se razlikuju od mandarina

Klementine su obično manje i okruglije, dok mandarine mogu imati veći i lagano spljošten oblik. Klementine takođe imaju glatku i tanku koru jarko narandžaste boje, koja se guli u jednom komadu. Kora mandarina deblja je i tvrđa.

Klementine su poznate i kao “besemene mandarine”, dok mandarine imaju semenke. Ipak, slatkoća klementina je jedna od glavnih i najprimetnijih razlika. Mandarine, iako slatke, često imaju jaču aromu i kiselije su, piše index.hr.

Razlikuje ih i sezona, klementine su najdostupnije u zimskim mesecima, od novembra do januara. Sezona mandarina je šira – traje od ranije jeseni do kasne zime.

Što su zapravo klementine i kako je nastalo ovo voće

Klementine su vrsta mandarina, karakteristične po svojoj slatkoći, manjem obliku i nežnoj kori. Međutim nastale su kao rezultat prirodne hibridizacije između obične mandarine i slatke pomorandže. Nisu nastale potpuno prirodno – otkrio ih je i uzgajao čovek, ali su rezultat prirodnog ukrštavanja dve vrste citrusa, što znači da nisu genetski modifikovane ili stvorene laboratorijskim postupcima.

Prema najpoznatijoj priči o njihovom poreklu, klementine je otkrio francuski sveštenik Klement Rodie, koji se osim sveštenstvom bavio i hortikulturom. Krajem 19. veka u Alžiru pronašao je novu vrstu voća u svom vrtu, gde su stabla mandarina i pomorandži bila posađena blizu jedno drugog.

Uočio je da se stvorio prirodni hibrid koji je bio slađi i lakše se gulio od obične mandarine, gotovo bez semenki. Hibrid je kasnije nazvan po njemu – Klementina.

Iako je otkrivena u Alžiru, vrlo se brzo proširila širom Mediterana, a kasnije i u druge delove sveta gde su se tokom vremena razvijali načini njenog uzgoja.