Greška na kalendaru postoji već vekovima, a niko je ne „vidi“

U Evropi, a kasnije u celom svetu, u upotrebi su nazivi meseci ustanovljeni u kalendaru starog Rima pre više vekova.

Međutim, ti nazivi su nedosledni i sami sakupljeni iz raznih epoha, a mnogi ljudi ni ne znaju da kriju jednu „grešku“.

U kalendaru koji danas koristi najveći deo sveta, pet meseci nose nazive po bogovima rimskog Panteona – Janus, Februs, Mars, Maja, Junona. Za dva su imena, u svoju čast, stvorili carevi – jul (Gaj Julije Cezar) i avgust (Gaj Oktavijan Avgust).

Aprilu ime dolazi od glagola (latinski “aperire”, što znači raskrivati). Četiri meseca imaju numeričke nazive – septembar, oktobar, novembar i decembar, prenosi Istorijski zabavnik.

Upravo tu se potkrala greška jer su ta “brojčana imena” neodgovarajuća. Naime, deveti mesec se naziva sedmim (septembar), deseti osmim (oktobar), jedanaesti devetim (novembar), a dvanaesti desetim (decembar).

Kako je došlo do greške?

Prvi rimski kalendar u vreme Nume Pompilija je imao samo deset meseci. Tako je i bilo predviđeno da septembar bude sedmi, oktobar osmi i tako dalje.

Problem je nastao već posle Nume kada su uvedena još dva meseca i to na početak godine koja je do tog trenutka počinjala u martu. Pre ovog meseca tada su “umetnuti” januar i februar.

Niko se nije setio da se mesecima koji su imena nosili po svojim rednim brojevima, imena usklade sa njihovim novim mestom u godini. Tako je sedmi mesec postao deveti, osmi deseti, deveti jedanaesti, a deseti dvanaesti.

I tako zapravo najveći deo sveta i danas uči nazive meseca „sa greškom“.