Evo kako je Ajnštajn govorio o Srbima nakon što je otkrio sve čari srpskih kafana

Jedan od najvećih fizičara i najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta Albert Ajnštajn, doputovao je u leto 1905. u Kać, selo nadomak Novog Sada.

Sa njim je došla i supruga, matematičarka Mileva Marić, i njihov 14-godišnji sin. Te godine porodica Ajnštajn provela je godišnji odmor u Novom Sadu, Kaću, Titelu i Beogradu, a potom dolaze i 1907. i 1913. godine.

Boraveći u Novom Sadu, Kaću, Titelu i Beogradu Ajnštajn je otkrio čari srpske kafane i zaključio da su Srbi genijalan narod. Otkad se susreo sa Srbima prestao je da veruje i lekarima i medicini, zbog toga što su protiv alkohola.

U monografiji prof. Desanke Đurić-Trbuhović “U senci Alberta Ajnštajna”, njihov boravak u Kaću ovako je opisan:

“U kući Marićevih su svečano dočekani i tu su povazdan dolazili rođaci i poznanici da pozdrave Milevu i vide njenog muža i sina. Albert se ponašao prirodno i ležerno, nosio je svog sina na leđima po Novom Sadu. Razgovori su bili živi, samo Milevina majka nije mogla da se sporazumeva sa zetom, jer nije govorila nijedan strani jezik…

Tvorac teorije relativiteta bio je nekoliko puta u Novom Sadu. Bio je i u Beogradu, a u pomenutoj knjizi je Ajnštajnov boravak, 1907. godine, na osnovu svedočenja savremenika, jednostavno prikazan:

“Imao je dugačku neurednu kosu, radostan i nasmejan, nosio je sina na ramenu po novosadskim ulicama. To je bunilo novosadsku sredinu, koja je cenila samo konvencionalan red i ustaljenu učtivost, od čega je on celom svojom pojavom odstupao, pa su ga nazvali ‘onaj šašavi Marićev zet’… Studenti su se okupljali oko njegovog stola u kafani ‘Eržebet Kiralji’, gde je voleo da dolazi…

Dva sina Mileve i Alberta Ajnštajna Hans-Albert i Eduardo, krštena su u pravoslavnoj Nikolajevskoj crkvi u Almašu kraj Novoga Sada 21. septembra 1913. godine, kao i njihova kćerka Lizerl (Ljubica). U jednom od kafanskih razgovora, Ajnštajn je kazao:

“Ja više ne verujem ni lekarima, ni medicini, ni bilo čemu, jer oni su protiv alkohola. Srbin pije od rođenja, pa do smrti; kako se rodi, kako raste, kad putuje, kad se ženi, kad se sahranjuje, pa ipak su Srbi genijalna nacija. Ja ih tako cenim prema mojoj ženi…”