Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (sv. Jovan Krstitelj). Isti Gospodnji arhanđeo, Gavrilo, javio se Prečistoj Djevi Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!(Lk 1, 28).
Začuđenoj i uplašenoj Djevi arhanđeo objašnjava neobičan pozdrav: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja (Lk, st. 30-33).
Na Marijino pitanje Kako će to biti kad ja ne znam za muža? (Lk, st. 34), arhanđeo Gavrilo odgovara: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji (st. 35). Prečista Djeva pokorno odgovara: Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj (Lk, st. 38).
Običaji i verovanja na Blagovesti
Danas su Blagovesti, pa da se podsetimo običaja i verovanja povodom ovog praznika.
U našem narodu postoji mnogo verovanja i običaja koji se vezuju za Blagovesti, dan kad je 14-godišnja Marija primila vest od arhanđela Gavrila da će roditi Isusa Hrista. Po narodnom verovanju, na Blagovesti bi u kuću trebalo uneti jedan cvet koji privlači sreću i blagostanje.
Simbolika belog ljiljana
Blagovesti prati niz običaja u srpskom narodu. Veruje se da bi na ovaj dan, kad je Bogorodica saznala da će roditi Isusa Hrista, trebalo ustati u ranu zoru. Veruje se, takođe, da bi u kuću trebalo uneti cvet koji je, kako kaže legenda, nastao od suza Isusa Hrista dok su ga vodili na pogubljenje.
Ovaj cvet privlači sreću i blagostanje i u narodu je poznat kao cvet koji je Bogorodica mnogo volela. To je bio poslednji ovozemaljski dar koji je dobila od sina, pa stoga nosi naziv i „Bogorodičin cvet“.
Reč je o belom ljiljanu, odnosno krinu. Beli ljiljan simbolizuje bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog trojstva. Veruje se, takođe, da svaka latica ljiljana oslikava tri najvažnije osobine Device Marije – nevinost, skromnost i pobožnost.
U slavu Bogorodice upravo je beli ljiljan, odnosno krin cvet isklesan u kamenu na manastiru Ljubostinja koji je podigla kneginja Milica u znak ljubavi i odanosti knezu Lazaru.
Praznik Blagovesti vezuje se i za početak spasenja ljudskog roda koji je pao u greh onog trenutka kad je u Rajskom vrtu praroditeljka Eva nagovorila Adama da uberu jabuku. To im je bilo najstrože zabranjeno. Zbog toga bi na ovaj veliki praznik, koji „pada“ tačno devet meseci pre Božića, trebalo otići u crkvu i pomoliti se pred ikonom Bogorodice za oprost svih grehova.
Nekadašnji običaji
Na Blagovesti nikako ne treba raditi dve stvari
Zabranjeno je češljanje
Danas su Blagovesti. Žene na ovaj dan nikako ne bi trebalo da se češljaju. Zato je poželjno umiti se na reci ili potoku.
Ne bi trebalo da bude velikih veselja
Budući da je u toku Uskršnji post i nedelja mirovanja, ovaj dan treba da se proslavi u miru, bez velike pompe.
Šta treba da se radi na Blagovesti?
Čišćenje kuće pred Blagovesti
Simbol današnjeg praznika je i novi početak, pa je poželjno čišćenje kuće. Izbacite sve ono nepotrebno i ono zbog čega se osećate loše.
Molitva za porod
Veruje se, takođe, da bi žene koje imaju problema sa začećem, trebalo da se mole pred ikonom Bogomajke ne samo na Blagovesti, već i svih ostalih dana u godini.
Žene koje žele da rode, a ne mogu – ovaj dan treba da se pomole pored ikone Bogorodice.
I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, “ukazuju” kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
