Cipele patrijarha Pavla krile su veliku tajnu: Nosio ih je 30 godina, bile su dokaz njegove dobrote

Priča koja će vas naučiti važnoj životnoj lekciji

Patrijarha Pavla, 44. vrhovnog poglavara Srpske pravoslavne crkve, voleli su vernici širom Balkana, a poštovali čak i oni koji nisu religiozni. Sa druge strane, on im je uzvraćao dobrotom i blagošću za koju će oni koji su imali prilike da ga upoznaju reći da je bila „nebeska“. Iza njega ostale su mnogobrojne anegdote, a ovo je jedna od njih.

Pokojni patrijarh Pavle bio je nadaleko poznat po svojoj skromnosti. Nije voleo povlastice ni skupe poklone, koristio je gradski prevoz i uvek sam vodio računa o svojoj odeći. Naročito je interesantna bila priča koju i dalje možete čuti od sveštenika i monaha koji su ga poznavali o cipelama patrijarha Pavla.

Naime, iako je nosio skromnu odeću, patrijarh Pavle je uvek imao lepe cipele – lake, udobne i besprekorno čiste. Njima je „tabanao uzduž i popreko“ po Beogradu čak i kada je zašao u neke ozbiljne životne godine, a prestoničani će vam reći da je znao i da potrči, naročito kada je trebalo da sustigne tramvaj. Nosio ih je 30 godina, piše Istorijski zabavnik.

Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.

– Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim – rekao je.

– Gde ste ih kupili?

– Eh, kupio! – odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.

Cipele našeg Patrijarha Pavla. pic.twitter.com/y14Ax21Ejc

— Fiumanka_bg (@fiumanka_bg) November 28, 2014

Kasnije su ljudi bliski poglavaru srpske crkve otkrili istinu o ovom neobičnom komadu kože. Reč je zapravo bila o ženskim čizmama – patrijarh ih je pronašao bačene blizu kuće svoje sestre i, videvši da su stare, ali očuvane, pokupio. Nakon toga je, u svojoj maloj radionici, od njih napravio cipele za sebe.

Malo ko ovo zna, ali patrijarh Pavle je bio već obućar i često je popravljao, ali i pravio cipele za sebe. Priča kaže da ga je zanatu naučio neki obućar u blizini Patrijaršije, ali ima i onih koji tvrde da je veštinu stekao u manastiru.

Kako bilo, znao je da popravlja i pravi obuću, a nakon toga, štedljiv kakav je bio, smatrao je da nema potrebe da više kupuje cipele i tako crkvi „pravi štetu“.

(Telegraf.rs)