Ako u tuđem domu vidite samo prašinu, nikada se ne vraćajte u tu kuću: Psiholog otkriva šta to tačno govori o vama

Psiholozi tvrde da gosti koji vide prašinu u tuđem domu zapravo imaju problem sa sobom. Da li ste i vi „sanitarna inspekcija“ ili prijatelj?

Svi mi imamo onu prijateljicu ili rođaku koja, čim uđe u kuću, baci pogled na vrh televizora ili ivicu lajsne. Taj „skener“ za prašinu i nered nije samo pitanje higijene – to je ozbiljna dijagnoza našeg unutrašnjeg stanja. Psihološkinja Barbara Udovičić podelila je misao koja je mnoge naterala da se dobro zamisle: šta mi to zapravo tražimo u tuđim domovima?

Barbara je to objasnila surovo iskreno: ako uđete kod nekoga i prvo što vidite je prašina na lusteru, nemojte se više vraćati. Ne zato što domaćica ne zna da čisti, nego zato što vaše srce nije na mestu.

„Zamisli, neko ti ponudi sebe, svoje vreme, sigurnost, hranu, prisutnost, a ti vidiš samo ono što ne valja“, kaže Barbara. To je taj momenat kada umesto čoveka koji sedi preko puta vas, vi vidite mrlju na tepihu. To ne govori apsolutno ništa o tim ljudima, ali vrišti o vama – o tome da upoređujete, merite i tražite grešku tamo gde treba da tražite toplinu.

View this post on Instagram

Ako tražite manu, naći ćete je i u najčistijoj kući

Ova poruka nije o metli i usisivaču, već o našem pogledu na svet. Ljudi koji u tuđem domu traže nedostatke, isto to rade i u tuđim životima. Oni propuštaju suštinu – onaj smeh uz kafu, poverenje koje vam je ukazano jer vas je neko pustio u svoj haos, u svoju svakodnevicu koja nije „ispeglana“ za Instagram.

Ako u nečiji život ulazite sa kritikom u očima, vi zapravo niste gost. Vi ste sudija. A dom nije sudnica, niti izložbeni salon. To je prostor u kom se živi, gde se prosipa sok, gde deca ostavljaju tragove prstiju na staklu i gde se, pre svega, deli ljubav.

Niste spremni da budete gost ako vidite samo greške

Današnje vreme nam je nametnulo taj bolesni pritisak da sve mora biti savršeno. Mnogi se danas plaše da pozovu prijatelje jer „nisu stigli da srede“. To je tužno. Plašimo se osude jer znamo da postoje ljudi koji će videti tu jednu neopeglanu krpu, a ne našu želju da ih zagrlimo.

Zato, sledeći put kad uđete kod nekoga, pogledajte u oči domaćina, a ne u prašinu. Ako ne možete da vidite trud i toplinu od te tri mrve na stolu, onda, kako Barbara kaže – ostanite kod kuće. Niste još spremni da budete gost jer još niste shvatili da se prijateljstvo ne meri krpom, nego prisutnošću.