Ovo su prvi znakovi da ste ostarili: Vaša mladost je prošla, pomirite se sa tim

Jeste li se i vi šokirali kad su vam u tramvaju počeli mesto ustupati ljudi u četrdesetim godinama života?

Ako vas blagajnica upozorava na popuste za penzionere, čestitamo, službeno ste prešli s one strane mladosti.

Znakovi su tu. Samo ih još trebate prihvatiti s osmehom.

Jeste li se i vi šokirali kad su vam u tramvaju počeli mesto ustupati ljudi u četrdesetim godinama života? Na blagajni u radnji vam savetuju da dođete na dan popusta za penzionere, iza leđa vam govore “onaj deda” ili “ona dobrodržeća gospođa”, sve su to znaci da ste postali i zvanično stari, ali to još niste shvatili. U nastavku ćemo pobrojati neke simptome koji pokazuju da su latice s vašeg cveta mladosti – otpale:

Tražite pomoć oko elektronike.

Nekada ste bili majstor za električne pisaće mašine. Kucali ste kao od šale. Danas još uvek kucate prilično brzo, ali niste baš na ti s podešavanjem aplikacija i sličnim stvarima.

Koristite zastarele izraze.

Sećate se koliko su vaši roditelji zvučali čudno kad su koristili staromodne izraze? Upravo tako sada zvučite vi mlađim generacijama.

Prigovarate vozačima.

Vaša ulica nije autoput. Stojite ispred kuće, a automobil pun tinejdžera projuri pokraj vas. Sećate li se kako je vaš tata znao vikati za njima? Sve vam je jasno.

Bez zavesa ne možete.

Najdraže mesto u stanu vam je ono pokraj prozora iza zavese. Morate znati šta se događa u susedstvu, ujutro, popodne i naveče, zar ne?

Volite još bendove iz mladosti.

Naravno, veliki ste ljubitelj muzike, ali samo one iz vaše mladosti. Ali šta ima loše u tome?

Izlazite u pidžami.

Zaključili ste da trčanje do obližnje prodavnice po litru mleka ili deset jaja ne znači da se morate u potpunosti obući. Tako odlazite u pidžami, ogrnuti kaputom.

Razmišljate naglas.

Ovo je stvarno najgore. Što ste ćutali, ćutali ste. Sada niste ni svesni kad komšinici kažete da se udebljala ili rođacima da vam ne trebaju dolaziti na rođendan jer ste organizovali proslavu samo za krug najvažnijih ljudi.

Možda ste i svesni, ali nije vas briga.

Čeznete za jelima iz detinjstva.

Vodite razgovore o omiljenim jelima iz detinjstva, a sećanja na hranu su moćna stvar.

Ne da vam se ustati iz fotelje.

Sve češće shvatate da vam je sasvim u redu samo ostati gde jeste. Umesto da se dignete i dohvatite daljinski, već ćete nekoga dozvati da vam ga dohvati. Uostalom, nije vam ni tako hitno, zar ne?

Mrzite gužve, čine vas besnim.

Mesta prepuna ljudi, napornih, nametljivih, više nisu za vas. Izgubili ste živce za to i radije obavljate stvari kad imate vremena i kad nema gužve.

Sa setom razmišljate o lokdaunu i vremenima kada vam u radnji niko nije prilazio i disao vam za vrat.

Razgovarate sami sa sobom.

Baka je znala voditi čitave razgovore sa sobom. Čuli biste je iz druge sobe, iako je bila sama. Sve više i vi to radite. Dokle god sami sebi ne odgovarate, sve je u redu, piše Moje Vrijeme.