Najvažniji običaji za Uskrs: Evo koje se meso ne jede i šta svi treba da urade za dobro zdravlje

Saznajte koji su običaji najvažniji za veliki hrišćanski praznik Uskrs.

Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji slavi pobedu života nad smrću i vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista. Uskrs pada u pokretne praznike, i nikada ne može biti pre 4. aprila i nakon 8. maja.

Ove godine, Uskrs slavimo 20. aprila.

Ovom velikom prazniku prethodni najduži i najstroži post – Uskršnji post.

Pored posta, običaji nalažu i tradicionalno farbanje jaja pre svega u crvenu boju, te izdvajanje čuvarkuće – jajeta crvene boje koje se u toku cele godine čuva u kući za napredak i blagostanje ukućana.
Jaja ofarbana u crvenu boju simbolizuju nevino prolivenu krv Isusa Hrista.

Običaji za Uskrs

Na dan uskršnjeg jutra, običaj je da se ukućani pozdravljaju sa “Hristos vaskrse“ i otpozdravljaju sa “Vaistinu vaskrse“.

Uskršnji doručak se započinje jajima i solju.

U nekim krajevima, ukućani se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo jaje čuvarkuća, dren, bosiljak i biljka zdravac, jer se smatralo da ovo donosi zdravlje celoj porodici.

U jutarnjim časovima, odlazi se na vaskršnju liturgiju, a domaćice treba da ponesu jaja u crkvu.

Opšte poznati običaj jeste kucanje jajima, gde se prvo kuca vrh o vrh, a nakon toga o donji deo jajeta. Onaj ko je razbio tuđe jaje, uzima ga kod sebe.

Stariji običaj nalagao je da ne treba jesti jagnjetinu – ukoliko Uskrs padne pre Đurđevdana. Takođe, jedan od običaja nalaže da se na Uskrs ne ide pre ponoći na spavanje jer će do narednog Uskrsa osoba biti pospana i lenja.

Običaj za Uskrs takođe nalaže bogatu uskršnju trpezu, i neizostavnu uskršnju pogaču.