Danas su Blagovesti: Dve stvari su strogo zabranjene, a ovaj cvet obavezno unesite u kuću

Vernici Srpske pravoslavne crkve 7. aprila proslavljaju Blagovesti, praznik koji je posvećen Presvetoj Bogorodici. U našem narodu postoji mnogo verovanja i običaja koji se vezuju za Blagovesti, dan kad je 14-godišnja Marija primila vest od arhanđela Gavrila da će roditi Isusa Hrista. Po narodnom verovanju, na Blagovesti bi u kuću trebalo uneti jedan cvet koji privlači sreću i blagostanje.

Blagovesti prati niz običaja u srpskom narodu. Veruje se da bi na ovaj dan, kad je Bogorodica saznala da će roditi Isusa Hrista, trebalo ustati u ranu zoru. Veruje se, takođe, da bi u kuću trebalo uneti cvet koji je, kako kaže legenda, nastao od suza Isusa Hrista dok su ga vodili na pogubljenje. Ovaj cvet privlači sreću i blagostanje i u narodu je poznat kao cvet koji je Bogorodica mnogo volela, jer je bio poslednji ovozemaljski dar koji je dobila od sina, pa stoga nosi naziv i „Bogorodičin cvet“.

Reč je o belom ljiljanu, odnosno krinu. Beli ljiljan simbolizuje bezgrešnu čistotu i nevinost, a njegove tri latice asociraju na kult Svetog trojstva. Veruje se, takođe, da svaka latica ljiljana oslikava tri najvažnije osobine Device Marije – nevinost, skromnost i pobožnost.

U slavu Bogorodice upravo je beli ljiljan, odnosno krin cvet isklesan u kamenu na manastiru Ljubostinja koji je podigla kneginja Milica u znak ljubavi i odanosti knezu Lazaru.

Praznik Blagovesti vezuje se i za početak spasenja ljudskog roda koji je pao u greh onog trenutka kad je u Rajskom vrtu praroditeljka Eva nagovorila Adama da uberu jabuku, što im je bilo najstrože zabranjeno. Zbog toga bi na ovaj veliki praznik, koji „pada“ tačno devet meseci pre Božića, trebalo otići u crkvu i pomoliti se pred ikonom Bogorodice za oprost svih grehova.

Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”

Na Blagovesti nikako ne treba raditi dve stvari:

Zabranjeno je češljanje

Žene na ovaj dan nikako ne bi trebalo da se češljaju, ali je zato poželjno umiti se na reci ili potoku.

Ne bi trebalo da bude velikih veselja

Budući da je u toku Uskršnji post i nedelja mirovanja, ovaj dan treba da se proslavi u miru, bez velike pompe.

Šta treba da se radi na Blagovesti?
Čišćenje kuće

Simbol sutrašnjeg praznika je i novi početak, pa je poželjno čišćenje kuće. Izbacite sve ono nepotrebno i ono zbog čega se osećate loše.

Molitva za porod

Veruje se, takođe, da bi žene koje imaju problema sa začećem, trebalo da se mole pred ikonom Bogomajke ne samo na Blagovesti, već i svih ostalih dana u godini.

Žene koje žele da rode, a ne mogu – ovaj dan treba da se pomole pored ikone Bogorodice.

I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, “ukazuju” kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.