Ovo je tihi ubica pluća: Evo gde udišemo otrovni dim, a da toga nismo ni svesni

Opasnost često vreba tamo gde se najmanje nadamo

Kada razmišljamo o štetnom dimu, najčešće pomislimo na smog i „dim“ koji nastaje pri sagorevanju duvana. Ali to nije jedini otrov za naša pluća. Svako od nas pokušava da izbegne očigledne opasnosti, poput ognjišta u dimu ili dima od spaljene trave, ali opasnost često vreba tamo gde se najmanje nadamo.

Prema istraživanju, roštilj je isto otrovan . Šta je zajedničko sa pušenjem?

Otrovni dim – tihi ubica

Većina nas ne može zamisliti praznike bez kobasica na žaru, svinjskog vrata ili krompira. Na kraju krajeva, mi Srbi volimo roštilj. Na roštilj stavljamo i povrće, hleb, ponekad čak i voće. Prednost jela koja se pripremaju na roštilju je to što sadrže manje masti. S druge strane, ista mast koja se topi u mesu pada na usijani ugalj i reaguje s njima u procesu proizvodnje benzopirena, akrilamida i slobodnih radikala, opasnih po zdravlje. Prilikom pečenja mesa na visokim temperaturama, takođe se proizvode policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) i ugljen monoksid (CO). Kancerogeni heterociklični amini (HCA) prisutni su naročito u namirnicama koje su predugo bile ostavljene na roštilju i postale ugljenisane.
Ova jedinjenja se talože na hrani, a takođe prodiru u dim koji ljudi udišu, sviđalo se to njima ili ne. Sva ova jedinjenja mogu (i imaju!) štetno uticati na naše zdravlje.

Kako izbeći dim?

U slučaju pečenja na roštilju, dobro rešenje je zamena tradicionalnog roštilja na ugalj plinskim ili električnim roštiljem. Ovo pomaže u smanjenju izlaganja oštrom dimu i zagušljivim mirisima koji se talože na odeći i kosi. Međutim, najvažniji faktor u ovom slučaju je temperatura kuvanja. Održavanje niske temperature ne dovodi do procesa sagorevanja koji oslobađa otrovne hemikalije. Takođe treba izbegavati ugljenisanje kobasica i drugih delicija koje bacamo na roštilj.

Mnogi ljudi možda nisu svesni da dim sa roštilja sadrži toliko otrovnih materija. Slično onima koji su u … dimu cigareta.

Međutim, ni ljubitelji roštilja pa čak ni sami pušači ne znaju šta je zaista otrovno u roštilju i pušenju.

Uobičajena, ali netačna pretpostavka je da je nikotin najveći neprijatelj pušača. Da, nikotin je supstanca koja izaziva veliku zavisnost i povećava vaš broj otkucaja srca i krvni pritisak. Zbog nje pušač ima neizostavnu želju da posegne za sledećom cigaretom iz pakovanja. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Britanska nacionalna zdravstvena služba (HNS) i Javna zdravstvena agencija Engleske (PHE) ne prepoznaju ga kao vodeći uzrok raka pluća, kardiovaskularnih bolesti i hronične opstruktivne plućne bolesti, tri od njih bolesti koje se najčešće dijagnostikuju kod pušača. Najveća prijetnja njihovom razvoju je gore pomenuti dim cigareta, koji nastaje pri sagorijevanju duvana na visokoj temperaturi.

Prilikom pušenja cigarete stvara se katran i slobodni radikali koji uzrokuju hipoksiju ćelija tela i ubrzavaju proces starenja kože. Pušenje je odgovorno za stvaranje čireva, crevne kile, a takođe povećava rizik od hipertenzije i doprinosi razvoju astme, dijabetesa i hroničnih plućnih bolesti. A ovo je samo početak dugačke liste. Žrtve pušenja nisu samo zavisnici, već i ljudi koji ne posežu za cigaretom. Prema VHO, pušenje ubija 8 miliona ljudi svake godine. Preko milion njih su žrtve pasivnog pušenja.