Isak Njutn je izračunao tačnu godinu kraja sveta – i baš nam je blizu

Kraj sveta nije tema koju očekujete od čoveka koji je formulisao zakone gravitacije, a ipak je upravo Isak Njutn izračunao tačnu godinu kada bi se sve moglo promeniti. Njegova računica vodi do 2060. godine, što znači da nam je ostalo manje od četiri decenije.

Kako je Njutn došao do datuma za kraj sveta

Stiven Snobelen, direktor Kanadskog Njutnovog projekta, otkrio je da je Njutn duboko verovao u Boga i u Bibliju kao božansku objavu.

U svom blogu objašnjava da je Njutn smatrao kako Bog nije vezan vremenom poput ljudi, te može da vidi „kraj od početka“. Zato je proročanske knjige tretirao kao istoriju budućih događaja, ispisanu simboličkim jezikom koji traži vešto tumačenje.

Njutn je izazov prihvatio ozbiljno. Snobelen tvrdi da su njegove jednačine bile „jednostavna aritmetika koju bi moglo da izvede i dete“, izvedene na običnom papiru. Pa ipak, vodile su do konkretnog datuma koji uznemirava maštu i danas.

Šta tačno znači Njutnovo predviđanje za 2060

Njutnovo predviđanje nije najava vatre i sumpora. Reč je o matematičkom modelu zasnovanom na biblijskim brojevima.

U pismu iz 1704. godine objasnio je princip „dan za godinu“, prema kojem se jedan biblijski dan tumači kao kalendarska godina. Ključ celog računa bila je cifra od 1260 godina, koja je za njega označavala period odstupanja od prave crkve i uspona iskrivljenih religija.

Polazna tačka bila je 800. godina nove ere, kada je krunisan Karlo Veliki i osnovano Sveto rimsko carstvo. Kada se na to doda 1260, dobija se upravo 2060.

To je matematika koju je Njutn smatrao neoborivom.

Da li smak sveta znači uništenje planete

Ne. Za Njutna bi 2060. bila granica jednog doba i početak novog.

Snobelen ističe da bi veliki naučnik očekivao dolazak Hrista i uspostavljanje hiljadugodišnjeg Božjeg kraljevstva na Zemlji. Pre tog datuma najavio je ratove i kataklizme, ali finale nije zamišljao kao crnu rupu već kao reset civilizacije.

Pozivajući se na proroka Miheja, Njutn je verovao u eru u kojoj će ljudi „mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove“, a narodi prestati da uče ratničke veštine.

Apokalipsa po Njutnu, dakle, ima neočekivano svetao završetak.

Zašto je rukopis decenijama bio skriven

Malo ko zna da je Njutn pisao više o teologiji nego o fizici. Procenjuje se da je ostavio preko milion reči religijskih zapisa, koji su dugo držani u tajnosti jer su porodicu i Univerzitet u Kembridžu plašili da unište reputaciju genija. Tek je 1936. godine ekonomista Džon Mejnard Kejnz otkupio deo rukopisa na aukciji i tako svetu predstavio drugog, mističnog Njutna.

Originalni papir sa proračunom danas se čuva u Nacionalnoj biblioteci Izraela u Jerusalimu. Reč je o malom listu sa nekoliko brojki, ali težina koju nosi je ogromna.

Da li treba da se plašite Njutnovog proročanstva

Njutn nikada nije tvrdio da je njegov račun konačan. Naprotiv, upozorio je da daje samo gornju granicu, a ne tačan rok, da bi sprečio nagađanja „sumanutih maštara“. Smak sveta po njemu nije pretnja nego opomena protiv površnog tumačenja Biblije.

Imamo još 34 godine. Onaj ko dočeka 2060. znaće da li je najveći fizičar u istoriji pogrešio i u matematici i u veri.